Na današnji dan – 18. maj
1781 – Španci su u Kusku pogubili peruanskog revolucionara Tupak Amarua II (Tupac).
1799 – Umro je francuski dramski pisac Pjer Bomarše (Pierre Beaumarćais), autor komedija „Seviljski berberin“ i „Figarova ženidba“, koje su inspirisale Đoakina Rosinija (Gioacchino Rossini) i Volfganga Amadeusa Mocarta (Wolfgang, Mozart) da komponuju istoimene opere.
1800 – U Sankt Peterburgu je umro ruski vojskovođa i strategy Aleksandar Suvorov, koji je ratovao punih 55 godina i vodio ukupno 60 bitaka.
1803 – Britanija je objavila rat Francuskoj zbog Napoleonovog uplitanja u unutrašnje stvari u Italiji i Švajcarskoj.
1804 – Napoleon Bonaparta je proglašen carem Francuske, a u decembru je krunisan kao Napoleon I.
1836 – Rođen je austrijski šahovski velemajstor Vilhelm Štajnic (Wilhelm Steinitz), prvi zvanični svetski šampion. Titulu svetskog šahovskog prvaka osvojio je 1886. pobedom u meču sa Johanesom Cukertortom (Johannes Zukertort).
1868 – Rođen je ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji monarh Rusije, najstariji sin Aleksandra III. Sa prestola je zbačen u Oktobarskoj revoluciji 1917, a naredne godine je pogubljen zajedno sa članovima porodice.
1872 – Rođen je britanski filozof i matematičar Bertrand Rasel (Russell), osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamu. Bio je angažovan u borbi za mir I razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za knjizevnost 1950.
1883 – Rođen je nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus (Walter, Gropius), koji je 1919. u Vajmaru osnovao prestižnu arhitektonsku školu „Bauhaus“.
1911 – Umro je austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler (Mahler), direktor Bečke opere koja je pod njegovom upravom doživela zlatno doba (10 simfonija, ciklusi solo pesama za glas i orekstar).
1919 – Rođena je britanska prima balerina Margot Fontejn (Fonteyn), jedna od najslavnijih balerina u 20. veku. Od 1962. bila je partnerka proslavljenog Rudolfa Nurejeva.
1920 – U Poljskoj, blizu Krakova rođen je Karol Vojtila (Wojtyla), koji je 1978. postao papa Jovan Pavle II, prvi neitalijanski papa posle 455 godina.
1944 – U Sovjetskom Savezu je počelo proterivanje više od 200.000 Tatara sa Krima pod optužbom da su sarađivali sa Nemcima.
1954 – Stupila je na snagu evropska konvencija o ljudskim pravima.
1973 – Umrla je američka pacifistkinja Dženet Renkin (Jeanette Rankin), prva žena koja je postala član Kongresa SAD.
1974 – Indija je izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji u Radžastanu i postala šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju.
1988 – Počelo je povlačenje sovjetskih vojnika iz Avganistana.
1992 – Visoki komesarijat UN za izbeglice saopštio je da je zbog rata iz Jugoslavije izbeglo milion i 300 hiljada ljudi što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.
1995 – Umro je ruski baletski igrač Aleksandar Godunov, koji je posle emigriranja iz ŠSR stekao svetsku slavu.
1996 – Romano Prodi postao je premijer 55. italijanske vlade od Drugog svetskog rata. Deset godina kasnije (2006) Prodi je ponovo postao premijer 61. italijanske vlade.
1996 – Pod pritiskom međunarodne zajednice ratni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić povukao se sa mesta predsednika Republike Srpske. Dužnost predsednika preuzela je potpredsednica Biljana Plavšić. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je u novembru 1995. Karadžića za ratne zločine i genocid.
1998 – Vlada SAD podnela veliku tužbu protiv Majkrosoft korporacije, najjače softverske kompanije na svetu, zbog monopola.
1999 – Vlada u Sijera Leoneu i pobunjenici dogovorili su prekid vatre, čime su okoncane sedmogodišnje surove borbe.
2000 – Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio embargo na oružje protiv Etiopije i Eritreje, kao posledicu ponovnog zahuktavanja njihovog dvogodišnjeg pograničnog rata.
2005 – Umro je Frenk Goršin (Frank Gorshin), američki glumac I veliki imitator.
Leave A Comment