1531 – U zemljotresu u Portugaliji poginulo je nekoliko desetina hiljada ljudi, porušen je veliki deo prestonice Lisabona i nekoliko drugih gradova.

1777 – Rođen je srpski vojvoda i diplomata prota Mateja Nenadović, koji je sa stricem Jakovom pokrenuo Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji. Pregovarao je s Turcima i Rusijom i time uspostavio prve diplomatske kontakte ustanika sa stranim državama. Bio je predsednik Praviteljstvujušćeg sovjeta – prve srpske vlade. Njegovi „Memoari“, pored književne vrednosti, ;predstavljaju dragocen dokument vremena.

1815 – Napoleon Bonaparta (Bonaparte) pobegao je iz zatočeništva na ostrvu Elba i uz pomoć grupe sledbenika povratio vlast u Francuskoj. Njegova druga vladavina, nazvana „sto dana“, okončana je u junu nakon vojnog poraza kod Vaterloa.

1852 – Britanski vojni transportni brod „Birkenhed“ potonuo je u zalivu Simon uz obalu Južne Afrike, a život je izgubilo 485 ljudi.

1885 – Predstavnici 15 zemalja na kongresu u Berlinu (Afrička konferencija), koji je organizovao nemački kancelar Oto fon Bizmark (Otto von Bismarck), dogovorili su se o podeli centralne i istočne Afrike.

1901 – Vođe Bokserskog ustanka u Kini Či Hsui (Chi) i Hsu Čeng Juu (Cheng Yu) javno su pogubljeni odsecanjem glave.

Povezana vest:  Srpski kopljaši na pripremama u Africi , Tatjana Mirković i Vedran Samac

1909 – Turska je priznala austrougarsku aneksiju Bosne i Hercegovine.

1915 – Nemci su u Prvom svetskom ratu, u borbi protiv Francuza kod Malankura, prvi put u istoriji ratovanja upotrebili bacače plamena.

1916 – Nemci su u Prvom svetskom ratu potopili francuski teretni brod „Provansa II“. Poginulo je 930 ljudi.

1935 – Škotski fizičar Robert Votson Vat (Watson Watt) demonstrirao je prvi kompletan i praktično upotrebljiv radar.

1936 – Adolf Hitler je u Nemačkoj otvorio prvu fabriku za proizvodnju „narodnog vozila“ (folksvagen).

1952 – Britanski premijer Vinston Čerčil (Winston Churchill) saopštio je da je Velika Britanija proizvela atomsku bombu i da će je isprobati u Australiji.

1960 – Umro je srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti, od 1937. do 1960. i član svih slovenskih akademija. Osnivač je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse.

1980 – Egipat i Izrael su uspostavili diplomatske odnose, čime je okončano 30-godišnje ratno stanje između dve zemlje.

Povezana vest:  Na današnji dan - 3. oktobar

1986 – Sovjetski Savez lansirao je u zemljinu orbitu prvi blok svemirske stanice „Mir“, koja je nakon 15 godina uništena sagorevanjem, a nesagoreli delovi pali su u Tihi okean (23. marta 2001).

1990 – Pod vođstvom Violete Barios de Čamoro (Barrios, Chamorro), udružena lista 14 opozicionih partija Nikaragve dobila je izbore pobedivši sandiniste predsednika Danijela Ortege (Daniel).

1993 – U snažnoj eksploziji koju su u Svetski trgovački centar u Njujorku podmetnuli arapski islamski teroristi poginulo je šest, a povređeno oko 1.000 ljudi. Osam godina kasnije 11. septembra obe kule Centra srušene su u samoubilačkom napadu sa otetim putničkim avionima. U tom napadu poginulo je oko 3.000 ljudi.

1995 – Posle gubitka oko milijardu dolara koje je na berzi u Singapuru izazvao diler Nik Lison (Nick Leeson), bankrotirala je londonska banka „Bering“, jedna od najstarijih i najuglednijih britanskih banaka.

2001 – Umro je Dragoslav Avramović, bivši guverner Narodne banke Jugoslavije, autor programa ekonomske stabilizacije 1994. kojim je suzbio hiperinflaciju u SR Jugoslaviji.

Povezana vest:  Na današnji dan - 27. oktobar

2001 – Skupština SR Jugoslavije ukinula je ukaz o oduzimanju državljanstva dinastiji Karađorđević koji je 1947. donela tadašnja komunistička vlada.

2002 – Skupština Srbije usvojila je izmene Krivičnog zakona kojima je ukinuta smrtna kazna.

2004 – U avionskoj nesreći kod Mostara (BiH) poginuo je predsednik Makedonije Boris Trajkovski i članovi delegacije koji su sa njim putovali na međunarodnu konferenciju o investiranju u BiH.

2009 – Haški tribunal oslobodio je bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića optužbi za zločine nad Albancima na Kosovu 1999. godine.

2012 â?? Većina građana Sirije na referendumu je podržala izmene ustava koje predviđaju politički pluralizam, manja ovlašćenja predsednika države i ograničavanje njegove vlasti na dva mandata. Referendum je održan nakon gotovo godinu dana od izbijanja pobune koju je režim predsednika Asada pokušavao da uguši. ;

2016 – Poslanici Skupštine Kosova u trećem krugu glasanja izabrali su Hašima Tačija, lidera Demokratske partije Kosova i zamenika premijera, za predsednika Kosova. Izbor Tačija prošao je uz neslaganje opozicijonih poslanika i aktiviranje suzavca u sali parlamenta.