Svakog dana se u svetu popije 1,6 milijardi šoljica kafe

Svakog dana se u svetu popije 1,6 milijardi šoljica kafe

Svakog dana širom sveta popije se 1,6 milijardi šoljica kafe, a u svaku od njih se „sliva“ trud oko 60 miliona ljudi uključenih u proces uzgajanja, obrade i pripreme ove biljke koja stiže sa plantaža u Latinskoj Americi.
Put od tih plantaža do Srbije je oko 10.000 kilometara, a za pripremu savršene instant kafe potreban vam je nepun minut, podsetili su iz kompanija Nestle, objašnjavajući faze koje su prethodile trenutku kada se šoljice kafe nađe na našem stolu.
Biljka kafe izuzetno je osetljiva na vremenske prilike, a da bismo ugledali prve plodove potrebno je oko četiri godine. Kada plod sazri, uglavnom se bere ručno, jer se tako odmah razdvoje zrela od nezrelih zrna kafe.
Sledeća faza je odvajanje ploda od ljuske i to isušivanjem zrna kafe na suncu ili posebnim tehnikama pranja. Suva zrna kafe su obično zelenkaste boje, pa je ova faza dobila ime „zelena kafa“.
Kombinovanjem različitih zrna može se dobiti više vrsta kafe, a od momenta kada se napravi savršena mešavina, počinje najvažniji korak u pravljenju kafe – prženje.
Način na koji se zrna kombinuju i prže utiču na vrstu, ukus i miris kafe. Kafa sadrži oko 800 različitih sastojaka arome, što je čini jednim od najaromatičnijih prehrambenih proizvoda.
Zrna kafe dobijaju svoju izvrsnu aromu tek nakon prženja. Dužina prženja direktno određuje jačinu – blago prženje za blagi ukus, srednje za bogat, a jako prženje za izraženiji ukus i aromu. Nakon prženja, sledi mlevenje, čime se završava proces pravljenja „domaće kafe“.
Da bismo dobili instant kafu, potrebno je ići korak dalje – sušenje toplim ili hladnim vazduhom .
Ukoliko se suši vrućim vazduhom, kafa u tečnom stanju raspršuje se preko vrelog vazduha. Tada nastaju sitne kapljice kafe koje se pri padu suše i pretvaraju u fini prah te se povezuju u prepoznatljive suve granule.
Ukoliko se primeni hladno sušenje, kafa se u tečnom stanju zamrzava na minus 40 stepeni Celzijusa čineći tanak, fini sloj koji se potom razbija u sitne kristale kafe svetlije boje.
Ovi procesi zaslužni su za činjenicu da je, za razliku od „domaće“, instant kafa lako topiva u vodi i brzo se priprema, ima sve karakteristike domaće kafe osim taloga koji ne ostavlja u šolji.
Aromu kafe određuje mnogo različitih faktora, uključujući vrstu, podneblje, zemljište na kom je uzgajana i sama klima.
Postoje dve vrste kafe: arabika i robusta. Obe vrste rastu u tropskim zonama sa toplom, vlažnom klimom, ali na različitim nadmorskim visinama.
Arabika je poznata kao brazilska kafa, raste na većim visinama, odlikuje se po svom kvalitetu i niskom sadržaju kofeina. Kod pripreme instant kafe, ova vrsta kafe se obično tretira zamrzavanjem, a rezultat su fini kristali svetle boje, karakteristični za kafe premijum kvaliteta. Osetljivija je od robuste i zato najbolje uspeva u planinskoj klimi.
Sa druge strane, robusta, koja se uglavnom uzgaja u Africi, predstavlja oko 70 odsto svetske proizvodnje kafe.
Kao što joj samo ime kaže, zrna robuste su „robusnija“ (jača, čvršća) od arabike, a može se uzgajati i na malim i na velikim nadmorskim visinama.
Za razliku od arabike, češće se tretira metodom sušenja vrelim vazduhom, čime se dobija prepoznatljiv izgled instant kafe u granulama. Odlikuje je jačina i mala kiselost.
Osim tradicionalnih uzgajivača kafe, kao što su Brazil, Kolumbija i Indonezija, sada i Kina, koja je vekovni proizvođač čaja, najavljuje masovnu sadnju kafe, što će sigurno promeniti sadašnju mapu i možda doneti novu aromu, najavio je Nestle.