Danas se, širom Evrope, obeležava Dan borbe protiv trgovine ljudima, ne bi li se pažnja javnosti usmerila na opasnosti i posledice jednog od najtežih oblika kršenja ljudskih prava. Još od 2007. godine, brojne konferencije, tribine i drugi događaji organizuju se svakog 18. oktobra, a čini se da je ukazivanje na ovaj društveni problem u 2020. godini važnije nego ikada.  

Procenjuje se da godišnje u svetu 2,45 miliona ljudi postanu žrtve trgovine ljudima. Ako uzmemo u obzir da Rim ima oko 2,77 miliona stanovnika, mogli bismo reći da, svake godine, broj ljudi srazmeran populaciji jedne evropske prestonice proživljava zastrašujuću muku i patnju. Najviše njih čine žrtve seksualne eksploatacije, dok je na drugom mestu po učestalosti radna eksploatacija, koja je u poslednje vreme u porastu, pre svega zbog aktuelne migrantske krize.

 Naime, pandemija virusa Covid-19 stvorila je okolnosti u kojima se trgovina ljudima razvija brže nego ranije, a najugroženije grupe su sezonski radnici i migranti. Ujedinjene nacije upozorile su da je koronavirus uticao i na značajan porast prinudnog rada među decom, te da se tokom karantina broj mališana koji prisilno rade povećao za čak nekoliko miliona.

„Postoji opravdan strah da je 2020. godina koja će pokazati poražavajuće podatke i još brutalniju realnost, a pogotovo kada uzmemo u obzir da su registrovani slučajevi trafikinga samo vrh ledenog brega. Zbog toga je bitno da se za ciljeve Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima ne zalažemo samo 18. oktobra, već i svakog drugog dana – da širimo svest o ovom problemu, da pokušamo da pomognemo žrtvama, da ih osnažujemo“, izjavila je Ana Krstajić, globalna predstavnica Fondacije UNITAS, organizacije koja se u Srbiji bavi prevencijom trafikinga.

Što se tiče situacije u Srbiji, prošle godine zabeleženo je 39 žrtava trgovine ljudima, a samo u prva tri meseca ove godine identifikovano ih je 22, što se i dalje smatra samo delom stvarnih slučajeva. Fondacija UNITAS se u našoj zemlji bavi prevencijom trafikinga putem različitih edukacija, kampanja i stručnih treninga. S obzirom na to da se trgovina ljudima sa ulica preselila u digitalni prostor, njihov fokus je i na bezbednom korišćenju interneta, a sličnu strategiju imaju i u Sjedinjenim Američkim Državama gde od prošle godine i direktno rade sa žrtvama trafikinga, pružanjem kontinuirane psihološke podrške, kao i kroz programe ekonomskog osnaživanja.

Najbitnije od svega je znati da svako od nas može doprineti ovoj borbi – razgovorom, razbijanjem tabua, a pre svega prijavljivanjem sumnjivih slučajeva iz svog okruženja pozivanjem na neki od navedenih brojeva telefona:

Srbija – SOS Telefon +381 11 785 0000

Evropski broj za nestalu decu +116 000

SAD +1 888 373 7888

Povezana vest:  BALKAN URBAN EXPERIENCE počinje danas