Gotovo trećina srednjoškolaca prima uznemirujuće pozive

Digitalno nasilje među osnovcima i srednjoškolcima u Srbiji sve više uzima maha, pokazuje istraživanje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i UNICEF-a, sprovedeno uz podršku Telenora.
Oko 26 odsto srednjoškolaca bilo je izloženo uznemiravanju telefonskim pozivima, 23 odsto njih je dobijalo SMS poruke uznemirujućeg sadržaja u poslednjih godinu dana, prema rezultatima istraživanja o digitalnom nasilju među učenicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji, koje je predstavljeno danas na konferenciji za novinare.
Oko 17 procenata učenika, učesnika u anketi, bili su žrtve uznemiravanja na socijalnim mrežama, a 11 odsto iskusilo je neželjeno snimanje mobilnim telefonom ili kamerom.
Istraživanje je takođe pokazalo da 99 odsto srednjoškolaca, kao i 94 odsto starijih i 84 odsto mlađih osnovaca ima mobilni telefon.
Pored toga, mobilni telefon sa pristupom internetu ima 42 odsto mlađih osnovaca, 65 odsto starijih i 78 odsto srednjoškolaca.
Računar imaju gotovo sva deca, a svoj računar sa pristupom internetu ima oko polovine sve tri grupe ispitanika, navodi se u israživanju, koje je u okviru projekta „Zaustavimo digitalno nasilje“, sprovedeno u novembru 2012. godine.
Oko 70 odsto srednjoškolaca i 43 odsto osnovaca je prihvatilo poziv za prijateljstvo na društvenoj mreži od osobe koju ne poznaju, dok je sa takvim osobama putem četa komuniciralo 56 srednjoškolaca i 28 osnovaca.
Na poruke nepoznatih osoba je odgovaralo 47 odsto srednjoškolaca i 20 odsto manje osnovaca, a lične podatke na profilima i blogovima je ostavljalo 39 odsto srednjoškolaca i 10 odsto manje osnovaca.
Lične podatke nepoznatim osobama je davalo 21 odsto srednjoškolaca i 13 odsto učenika nižih razreda, dok je sastanke s nepoznatima prihvatilo 15 odsto srednjoškolaca i šest odsto osnovaca.
Istraživač-saradnik iz Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Dobrinka Kuzmanović, istakla je da je uloga roditelja u prevenciji digitalnog nasilja od izuzetnog značaja, ali je ukazala i na „digitalni jaz“ koji postoji između učenika i roditelja.
Naime, 15 odsto roditelja, prema sopstvenoj izjavi, ne koristi računar ni internet, dok 76 odsto srednjoškolaca smatra da njihovi roditelji vladaju računarom i internetom slabije od njih.
“Gotovo svi roditelji smatraju da bi škola trebalo da ih upozna sa stepenom prisustva digitalnog nasilja i merama zaštite, ali su i svesni da škola ne može mnogo da učini bez njihove podrške“, dodala je Kuzmanović.
U studiji “Bezbednost dece na internetu“, koju je na zahtev Telenor grupe pripremila Boston Konsalting grupa izneto je predviđanje da će u 2017. godini više od pola miliona dece u Srbiji imati pristup internetu.
Procena je da su u 2012. deca koja su koristila internet i mobilne usluge bila izložena riziku srednjeg nivoa, ali i da je i njihova otpornost na izazove korišćenja digitalnih tehnologija takođe bila na srednjem nivou.
Kako bi se taj rizik smanjio, a otpornost ojačala autori studije predlažu udruženi rad roditelja, prosvetnih radnika, državnih službenika i uslužnih kompanija.