Kako je Opel stvorio karavan i kako nastavlja da ga razvija

Kako je Opel stvorio karavan i kako nastavlja da ga razvija

 

Lansiranje novog Opelovog karavana, Astra Sports Tourer, je dobra prilika da se setimo senzacije koju je Opel stvorio u Evropi kada je 1953. godine lansirao Olimpjia Rekord karavan – popularni karavan koji je vlasnicima pružao fleksibilnost kombinovanja profesionalne i privatne upotrebe vozila.

 

Tokom gotovo šest decenija Opel je doprinosio uspehu karavana u Evropi, posebno u kompaktnom segmentu, gde su Kadet i Astra Karavan konstantno u vrhu prodaje širom kontinenta.

 

Od samog početka automobilske istorije, postojala je jasna granica između dostavnih vozila koja su raznosila robu i terete velikih gabarita, i automobila, koji su prevozili ljude uz maksimum prostora i komfora. Većina dnevnih potreba koje danas čine karavan tako značajnim jednostavno nisu postojale u to vreme. Nije bilo potrebe nositi namirnice nedelju dana u kolima, niti su se daske za surfovanje otpremale u gepek kada ste hteli da provedete vikend na obali mora.

 

Pre sredine 30-tih godina prošlog veka, prtljag putnika se nije ostavljao u kabini automobila. Stvari su uglavnom pakovane u čvrste kutije koje su bile pričvršćene spolja za zadnji deo automobila ili su bile fiksirane na pragovima.

 

 

Karavani su napravljeni u Americi

 

Kada je mala američka automobilska kompanija Hadson predstavila njihov novi Teraplejn karavan u decembru 1936. godine, samo par ljudi je pomislilo da će ovaj novi tip vozila promeniti način na koji ljudi putuju – bilo da idu na odmore, poslovna putovanja ili samo prevoze svoju porodicu. U to vreme su ga smatrali samo još jednim pokušajem hibridnog dizajna, koji je obuhvatao proporcije sedana i dostavnog vozila.

 

Ipak, Teraplejn je ne samo svojom karoserijom od drvenih panela i velikim zadnjim vratima bio prva beskompromisna realizacija koncepta karavana, već je to bio i prvi model koji je ušao u masovnu proizvodnju. Nažalost, ova ideja je postigla tržišni uspeh tek nakon Drugog svetskog rata, velikim delom zbog toga što jednostavno nije bilo potrebe za prostranim višenamenskim vozilima.

 

Sve se promenilo sredinom 40-ih godina prošlog veka sa razvojem srednje klase koju su uglavnom činili trgovci, predstavnici prodaje i zanatlije kojima su bila potrebna vozila za profesionalnu namenu, ali još uvek nisu mogli da priušte drugi, porodični automobil. Svi vodeći američki proizvođači automobila su počeli da prodaju karavane. Međutim, oni su prvo unajmili male dobavljače za konstrukciju karoserije, velikim delom zbog toga što proizvodnja malih serija koja oduzima mnogo vremena nije bila vredna muke.

 

Mali proizvođači karoserije, koji su uglavnom imali samo radionice, pravili su posebne karoserije za karavane, od drveta ili u kombinaciji drveta i čelika. Iako se izgled ranih američkih karavana (znanih kao „vudiji“ – woodies) danas smatra izuzetno atraktivnim, oni su predstavljali samo brzo rešenje problema. Proizvođači karoserija su koristili drvo zato što je obrada čelika bila suviše komplikovana.

 

Kada je potražnja za ovim raznovrsnim vozilima počela da raste, glavni američki proizvođači su preuzeli proizvodnju sa kompletno čeličnom konstrukcijom – koja je često bila ukrašavana imitacijom drveta, što je pomaglo da se vizuelno razlikuju od običnih dostavnih kombija.

 

 

Popularizacija karavana u Evropi: Opel Olimpija Rekord karavan iz 1953. godine

 

U Evropi je granica između dostavnog vozila i putničkog automobila počela da bledi sa dolaskom integralne konstrukcije karoserije – ali tek na početku nemačkog Wirtschaftswunder – tj. ekonomskog čuda, 50-ih godina prošlog veka.

 

Karavani su ustvari nastali od dostavnih vozila – a ne kako mnogi veruju, od sedana. Dostavno vozilo bazirano na modelu Olimpija je isprva bilo namenjeno isključivo profesionalcima. Međutim, katalog Opelovih komercijalnih vozila je 1951. i 1952. godine počeo da nudi transformaciju Olimpije u zgodan porodični automobil. Transformacija nije urađena u kompaniji, već je izvedena od strane vodećeg nemačkog proizvođača karoserija, Autenrieta u obližnjem Darmštatu. Zanimljivo je to što ovaj podatak nije spomenut u katalozima putničkih automobila.

 

Kao i u SAD nekoliko godina ranije, razvoj srednje klase koja je koristila dostavna vozila tokom sedmice u kombinaciji sa bejbi-bumom, stvorio je potrebu za novom vrstom vozila u Evropi. Tranformacija je bila samo mudro proširenje funkcionalnosti njihovog radnog automobila, koji je vikendom mogao da se “pretvori“ u sjajan porodični automobil.

 

Opel je bio prvi nemački proizvođač koji je identifikovao održivi trend u uspehu ovih adaptacija. 1953. godine na međunarodnom sajmu automobila u Frankfurtu, Opel je predstavio svoj prvi pravi karavan: Olimpija Rekord. Ovaj model sa kockastim zadnjim delom i prozorima sa strane je prikazan pored sedan verzije i predstavljen kao fleksibilan putnički automobil. Sedan i karavan su delili pontonsko telo i karakteristična usta ajkule, ali karavan je stvorio ime koje će u automobilskoj istoriji biti sinonim za čitav automobilski žanr: „CarAvan“. Prema legendi, ova kombinacija reči auto (car) i kombi (van) proistekla je iz pitanja „Da li je ovaj auto kombi?“ (Is this car a van?)

 

Za razliku od konvencionalnih kockastih dostavnih vozila, Opel Olimpija Rekord karavan iz 1953. godine je ekstravagantno postavljen kao standard tog vremena. „Uz samo nekoliko okreta ručke“, kako se kaže u Opelovom oglasu, „i bez velikog napora, zadnje sedište može da se spusti – elegantni, ugledni Opel karavan je postao transportno vozilo sa velikim stepenom upotrebe i pravom ekonomičnošću“.

 

Karavan je ubrzo postao popularan u Evropi, bio je buduća savršena sinteza elegantnog, prijatnog za oko sedana i praktičnog komercijalnog vozila. U Nemačkoj su ljudi ovaj novi stil karoserije nazvali „karavan“, ali isto tako i „kombi“, što je skraćeno od “Kombinationsfahrzeug” – a to je vozilo koje kombinuje atribute iz ove dve kategorije. Danas bi ga prodavci nazvali „fleksibilnim krosoverom“.

 

Od karavana srednje veličine do kompaktnog Kadet karavana

 

Sve više ljudi koji nisu trgovci bilo je privučeno konceptom karavana, a Opel je omogućio da se tako atraktivna karavanska verzija pojavi na tržištu pored svakog novog Opelovog modela. Brend je proizvodio oko 23.400 modela karavana 1953. i 1954. godine, što je više od 10% ukupne prodaje modela Olimpija Rekord. Do 1955. godine, karavani su dostigli obim prodaje od oko 20%: 24.000 karavana na 107.000 sedana nove generacije Rekorda.

 

Ohrabreni porastom prodaje karavana u segmentu vozila srednje veličine, u Opelu su dodali i karavansku verziju njihovog prvog posleratnog kompaktnog automobila, Kadeta A iz 1962. godine. Pristupačni i kompaktni Kadet A karavan je debitovao u martu 1963. godine. Ovo je katapultiralo prodaju karavana tako visoko da je u to vreme Opel proizvodio skoro 50% svih nemačkih karavana. Kada je proizvodnja modela Kadet A završena 1965. godine, skoro jedan od četiri automobila – otprilike 125.000 od 500.000 vozila širom Evrope – je bio karavan.

 

Sa većim gumama nego kod sedan verzije (6,00 – 12 umesto 5,50 – 12) i ojačanim vešanjem, Kadet Karavan je mogao da ponese teret od 430 kilograma, oko 100 kg više od sedana. Sedan je smatran prostranim vozilom, a Kadet karavan je bio i više od toga. Njegov obimni prtljažni prostor je bio uzor i za neke veće proizvođače karavana. Opel je takođe ponudio i dodatnu opremu, što je bio prvi nagoveštaj modernih kombija: u prtljažni deo je moglo da se ugradi sedište za dete okrenuto pozadi – zbog ove osobine, Kadet Karavan može i da se smatra pretkom Zafire.

 

Opel postavlja trendove za lajfstajl karavane

 

1970. godine, Opel je stvorio novu vrstu karavana koji je namerno ciljao na čisto porodične aktivnosti i ostale aktivnosti koje su se obavljale u slobodno vreme. Nevezano za njegovu konotaciju  radno-transportnog vozila, Opel je u karavan dodao sportske aspekte više orijentisane na stil života.

 

Opel je prvi put nagovestio ovaj potez na Sajmu automobila u Ženevi 1968. godine, sa njihovom studijom „Komodor Vojidž“: Ovaj veliki kombi je imao posebnu dekoraciju eksterijera nalik na drvo, koja podseća na američke vudije. Mada nikada nije dospeo u proizvodnju, ovaj model je otvorio vrata za nove eksperimente u Opel stajling sektoru, koji je ustvari bio sektor dizajna u to vreme. Dizajneri su radili na nekoliko elegantnih karavana sa velikim glaziranim prozorima krajem 60-ih i početkom 70-ih godina prošlog veka. Svi su predstavljeni pod imenom Vojidž kako bi se naglasila njihova namena koja je više orijentisana na odmor i koja je sigurno luksuznija. Došao je trenutak za novu vrstu karavana koji je ponosno kombinovao prostranost i luksuz, sa velikim  prozorima koji propuštaju svetlost.

 

Ovaj koncept je stigao na tržište 1970. godine kao Askona Vojidž sa karakterističnom imitacijom drvenih ploča sa strane. Ime Vojidž je svima razjasnilo da je razvoj karavana krenuo novim smerom, a Opel je i ovoga puta bio taj koji uspostavlja nove trendove.

 

Činjenice su dokazale Opelovu viziju: početkom 70-ih samo oko 20% kupaca karavana su koristili automobil kao privatno vozilo; ali do početka 90-ih, taj procenat se popeo iznad 50%.

 

Pripremite se za divlju vožnju

 

Opel je nastavio da uspostavlja trendove i da unapređuje koncept karavana u odnosu na druga vozila visokih performansi i snažnih motora koja su istovremeno bila i skuplja.

 

1989. godine, smešten je 3-litarski 6-redni motor od 150 kW/204 ks u Omega Karavan 24v, što ga je učinilo najbržim proizvodnim karavanom na svetu. Ovo je bio još jedan novi koncept iz Opela, koji je od tada nadahnjivao mnoge proizvođače.

 

1993. godine, ovaj koncept je primenjen na segment kompaktnih vozila sa Astra Karavanom 16v; 2,0-litarski 16V motor sa 110 kW/150 ks ga je učinio najmoćnijim karavanom u njegovoj klasi u to vreme. Omega i Astra su postavili rekorde u svojoj klasi. Pored izvanrednih performansi vožnje, dostizali su i maksimalnu brzinu od oko 240 km/h (Omega) i preko 200 km/h (Astra). Oni su imali i najveći kapacitet nosivosti u svojoj klasi.

 

Prateći ovaj trend, sledeća generacija Astra OPC karavana lansirana 2002. godine je imala 2,0-litarski Turbo motor sa 16 ventila snage 147kW/200 ks – isti takav motor se nalazi i u sportskoj Astri sa troja vrata koja je mogla da dostigne 231 km/h i ubrza od 0 do 100 km/h za 7,8 sekundi.

 

Opel Insignia OPC Sports Tourer sa 239 KW/325 ks, koji je prvi lansiran 2009. godine, napravio je ogroman pomak u pogledu dinamike vožnje sa još više snage, prilagodljivom FlexRide šasijom i prilagodljivim 4×4 sistemima.

 

Zatvaranje kruga – Astra Sports Tourer kombinuje sportske osobine sa funkcionalnošću

 

Nova Astra Sports Tourer, koja je premijerno prikazana na Sajmu automobila u Parizu 2010. godine, predstavlja prirodnu evoluciju vrste: To je elegantan, stilizovan i praktičan karavan prve klase koji ima veliki kapacitet nosivosti. Kao i prvi karavan, ovaj model omogućava njegovim vlasnicima da imaju samo jedan automobil za posao i za privatni život. On istovremeno poseduje sportski duh i prefinjenost koji su se prvi put pojavili sa Opel Vojidžer karavanima 70-ih godina. Oni su dovedeni do savršenog, savremenijeg oblika i rešenja.