1. OLIMPIJSKE IGRE 1896, Prve Igre održane u Atini uz ogroman entuzijazam Grka

1. OLIMPIJSKE IGRE 1896

Prve Igre održane u Atini uz ogroman entuzijazam Grka

 

Prve moderne Olimpijske igre u Atini 1896. godine obeležio je ogromni entuzijazam Grka koji su se, ponosni što je inicijativom za organizaciju najznačajnije sportske manifestacije svet na vrlo direktan način odao počast njihovoj istoriji, tradiciji i kulturi, trudili da budu besprekorni domaćini.

O značaju Igara koji su im Grci pridali svedoči i činjenica da ih je svečano otvorio grčki kralj Džordž I i da su članovi kraljevske porodice uživo posmatrali većinu

takmičenja.

Na prvim modernim Olimpijskim igrama učestvovali su sportisti iz 14 zemalja, a najbrojnije su bile delegacije Grčke, Nemačke, Francuske i Velike Britanije. Sa 241

sportistom, koliko ih se nadmetalo za medalje, Igre u Atini bile su najveće sportsko takmičenje održano do tada. Ženama, u duhu antičke tradicije, nastup na Igrama nije bio dozvoljen, a sportisti su se borili za medalje u vodenim disciplinama, atletici, rvanju, mačevanju, tenisu, biciklizmu,

dizanju tegova, gimnastici i streljaštvu.

Iako su bila na programu, takmičenja u veslanju nisu održana zbog jakog vetra, dok je nadmetanje u jedrenju otkazano zbog nedostatka odgovarajućeg broja jedilica.

Pobednici su, umesto zlatnih, dobijali srebrne medalje, diplome i krunu od malsinovog venca, drugoplasirani diplome i lovorove krune, a trećerangirani samo medalju od

bakra za uspomenu. Prvu zlatnu medalju na modernim Olimpijskim igrama, osvojio je Amerikanac Džejms Brendan Konoli, koji je trijumfovao u troskoku, a najviše zlatnih medalja osvojio je

Nemac Karl Šuman.

Sportisti su podelili 43 kompleta medalja, a najviše ih je osvojila ekipa SAD, ukupno 20, od čega 11 zlatnih. Junak Igara bio je grčki maratonac, pastir Spiridon Luis. Iako je pobedio u, za Grke, najvažnijoj discipline na Igrama i postao nacionalni heroj, Luis se povukao u svoj dom u predgrađu Atine i nikada se više nije takmičio u maratonu.

Mada se žene nisu takmičile u Atini, na posredan način, u istoriju olimpizma ušla je Grkinja Stamanta Reviti, poznata i pod nadimkom Menpomena, dobijenom po muzi tragedije u antičkoj mitologiji. Reviti je, ljuta što joj organizatori takmičenja nisu dozvolili da učestvuje u

maratonu, u znak protesta, dan posle zvanične trke odlučila da pretrči 42 kilometra, na stazi od Maratonskog polja do Atine. Uprkos činjenici da na prvim Olimpijskim igrama nisu učestvovali sportisti Kraljevine Srbije, naša zemlja je, ipak, na posredan način, imala svoje predstavnike.

Kralj Aleksandar Obrenović bio je jedini strani šef države koji je prisustvovao tom sportskom događaju, dok je jedan od najzanimljivijih takmičara bio reprezentativac Ugarske,

Srbin Momčilo Tapavica.

Tapavica, inače svestrani sportista, na Atinskim igrama se takmičio za Ugarsku, koja je samostalno nastupala, bez obzira što je bila deo Habzburške monarhije i priznavala

vlast austrijskog cara Franje Josifa.

Na Igrama u Grčkoj Tapavica je, čak, uspeo da osvoji i bronzanu medalju u tenisu, u pojedinačnoj konkurenciji. Stigao je do polufinala, gde je izgubio, ali je sa Grkom

Konstatinosom Paspatisom dobio bronzanu medalju pošto se meč za treće mesto nije igrao.

Tapavica se takmičio i u rvanju grčko rimskim stilom i dizanju tegova, a uspeh i nastup snažnog Srbina sigurno bi bio mnogo ubedljiviji da se tokom takmičenja nije povredio. On je, naime, bio toliko snažan da su njegovi prijatelji iz vojske tvrdili su da je mogao da nekoliko krugova trči oko kasarne i istovremeno nosi dvojicu pitomaca pod miškom.

Ugarska ekipa zato je najviše očekivala od njega u disciplinama u kojim je trebalo da demonstira svoju snagu.

Značajnog uspeha Tapavicu je, međutim, koštala njegova samouverenost i razmetljivost. U disciplini dizanja tegova jednom rukom nameravao je da do pobede dođe samo iz jednog pokušaja, pa mu je u trenutku kada je izbacivao težinu, o kojoj niko nije smeo ni da razmišlja, pukao mišić u desnom ramenu.

Zbog te povrede Tapavica je u dizanju tegova sa dve ruke stigao do šestog, a u rvanju do četvrtog mesta.

Prve Olimpijske igre zvanično su zatvorene 15. aprila. Tokom trajanja Igara grčki kralj Džordž I lobirao je da njegova zemlja bude domaćin svih budućih Igara. Tu želju on je izrazio i prilikom zvaničnog zatvaranja smotre, a njegovu inicijaticvu podržala je i većina učesnika atinskih takmičenja.

Njegovoj nameri oštro se suprotstavio pokretač modernog olimpijskog pokreta francuski baron Pjer de Kuberten, koji je iskoristio svoj uticaj u Međunarodnom olimpijskom komitetu da domaćin drugih Olimpijskih igara bude Pariz, prestonica njegove domovine.

Pregled osvojenih medalja na Igrama u Atini izgleda ovako:

zlato srebro bronza

1. SAD 11 7 2

2. Grčka 10 17 19

3. Nemačka 6 5 2

4. Francuska 5 4 2

5. Velika Britanija 2 3 2

6. Mađarska 2 1 3

7. Austrija 2 1 2

8. Australija 2 0 0

9. Danska 1 2 3

10. Švajcarska 1 2 0

11. Mešoviti timovi 1 1 1