26. OLIMPIJSKE IGRE
Na stogodišnjicu modernih Igara olimpijce ugostila Atlanta
Uprkos očekivanju svetske sportske javnosti da će 1996, na stogodišnjicu modernog olimpizma, 26. letnje Olimpijske igre biti dodeljene Grčkoj, Međunarodni olimpijski komitet je zbog nezadovoljavajućeg stanja atinske sportske infrastrukture organizaciju prepustio gradu iz Džoržije – Atlanti. Od 19. jula do 4. avgusta 10.318 sportista u 26 sportova, odnosno 271 disciplini, predstavljalo je 197 zemalja na borilištima Atlante koje je, sudeći prema broju prodatih karata, posetilo 8,6 miliona poklonika sporta, dok je svaki prenos pratilo oko tri milijarde ljudi širom sveta.
Upalivši Olimpijski plamen legendarni bokser Mohamed Ali označio je početak najznačajnijeg planetarnog sportskog događaja na kojem je u sedištu „Koka -Kole“ medalje osvojilo 79 zemalja, među kojima je prednjačio domaćin SAD sa 101 odličjem (44 zlatna, 32 srebrna i 25 bronzanih), ispred Rusije – 63 (26-21-16) i Nemačke – 65 (20-18-27). Jugoslaviju, čiji je glavni grad Beograd sa Atinom, Mančesterom, Melburnom i Torontom bio u konkurenciji za dobijanje organizacije Igara, predstavljalo je 68 takmičara u 13 sportova.
Zlatnu i bronzanu medalju osvojila je strelac Aleksandra Ivošev, košarkašima je pripala srebrna, a odbojkašima bronzana medalja, što je rezultiralo da naš olimpijski tim zauzme 41. mesto u generalnom poretku.
Prvi put na Igrama u Atlanti među osvajačima olimpijskih medalja našli su se sportisti iz Ukrajine, Kazahstana, Belorusije, Slovačke, Jermenije, Burundija, Ekvadora, Hong Konga, Moldavije, Uzbekistana, Azerbejdžana, Tonga, Gruzije i Mozambika.
U istoriju olimpizma vrhunskim rezultatima postignutim i u Atlanti upisao se američki atletičar Karl Luis, koji je na kraju veličanstvene olimpijske karijere osvojio četvrtu uzastopnu zlatnu medalju u skoku u dalj i sa ukupno devet zlatnih medalja izjednačio se sa Pavaom Nurmijem iz Finske, Larisom Latinjinom (ŠSR) i Markom Špicom (SAD).
Turčin Naim Sulejmanoglu postao je prvi dizač tegova sa tri osvojena zlata na Igrama za redom, Amerikanac Majkl Džonson je pobedio u trkama na 200 ( uz svetski rekord) i 400 metara, a Kanađanin Donovan Bejli je postavio svetski rekord na 100 metra.
Irskoj plivačici Mišel Smit pripala su tri zlatna i jedno bronzano odličje, dovedena u pitanje dve godine kasnije zbog doping afere koja, ipak, nije uzrokovala njihovim oduzimanjem.
Osvojivši olimpijski turnir Američki teniser Andre Agasi je postao prvi igrač koji je tokom karijere bar jednom pobedio na sva četiri gren slema i Igrama.
Da olimpijski duh može da bude iznad „ovozemaljskih problema“ dokaz je zlatna medalja rvača iz SAD-a Kurta Engla, osvojena uprkos činjenici da je tokom borbe zadobio frakturu vrata, a da se i gubitnici pamte svedoči podatak da je, do Atlante tradicionalo uspešnoj sportskoj velesili Velikoj Britaniji, pripala samo jedna zlatna medalja i to u veslanju.
Iako su u takmičarskom pogledu 26. Igre protekle bez problema ostale su upamćene po tragediji u kojoj su nakon eksplozije bombe, 27. jula u „Parku olimpijske stogodišnjice“ , poginule dve osobe, a još 112 ljudi je zadobilo teže ili lakše povrede. MOK je odlučio da se Igre nastave, „Park“ je ponovo otvoren 30. jula, a počinilac ovog zločina nije uhvaćen.
U sećanju učesnika Olimpijskih igara u Atlanti, koje su u program uvrstile softbol, odbojku na pesku i brdski biciklizam, ostali su loše organizovan transport i problemi sa informacionim sistemom.
Po prvi put na Igrama u Atlanti primenjen je princip prema kojem je kompletna organizacija događaja finansirana bez pomoći državnih ili gradskih fondova, odnosno troškovi su pokrivani od prodaje ulaznica, reklama i iz privatnih izvora.
Takav način finansiranja organizatorima je nakon „svođenja računa“ doneo materijalnu dobit, ali i zamerke na račun preterane komercijalizacije Igara koja nije u skladu sa duhom i idejama međunarodnog olimpijskog pokreta.
Pregled medalja
zlato srebro bronza
1. SAD 44 32 25
2. Rusija 26 21 16
3. Nemačka 20 18 27
4. Kina 16 22 12
5. Francuska 15 7 15
6. Italija 13 10 12
7. Australija 9 9 23
8. Kuba 9 8 8
9. Ukrajina 9 2 12
10. Koreja 7 15 5
11. Poljska 7 5 5
12. Mađarsk 7 4 10
13. Španija 5 6 6
14. Rumunija 4 7 9
15. Holandija 4 5 10
16. Grčka 4 4 0
17. Češka 4 3 4
18. Švajcarska 4 3 0
19. Danska 4 1 1
Turska 4 1 1
21. Kanada 3 11 8
22. Bugarska 3 7 5
23. Japan 3 6 5
24. Kazahstan 3 4 4
25. Brazil 3 3 9
26. Novi Zeland 3 2 1
27. Južna Afrika 3 1 1
28. Irska 3 0 1
29. Švedska 2 4 2
30. Norveška 2 2 3
31. Belgija 2 2 2
32. Nigerija 2 1 3
33. Severna Koreja 2 1 2
34. Alžir 2 0 1
Etiopija 2 0 1
36. Velika Britanija 1 8 6
37. Belorusija 1 6 8
38. Kenija 1 4 3
39. Jamajka 1 3 2
40. Finska 1 2 1
41. Indonezija 1 1 2
Jugoslavija 1 1 2
43. Iran 1 1 1
Slovačka 1 1 1
45. Jermenija 1 1 0
Hrvatska 1 1 0
47. Portugalija 1 0 1
Tajland 1 0 1
49. Burundi 1 0 0
Kostarika 1 0 0
Ekvador 1 0 0
Hong Kong 1 0 0
Sirija 1 0 0
54. Argentina 0 2 1
55. Namibija 0 2 0
Slovenija 0 2 0
57. Austrija 0 1 2
58. Malezija 0 1 1
Moldavija 0 1 1
Uzbekistan 0 1 1
61. Azerbejdžan 0 1 0
Bahami 0 1 0
Kineski Tajpeh 0 1 0
Letonija 0 1 0
Filipini 0 1 0
Tonga 0 1 0
Zambija 0 1 0
68. Gruzija 0 0 2
Maroko 0 0 2
Trinidad i Tobago 0 0 2
71. Indija 0 0 1
Izrael 0 0 1
Litvanija 0 0 1
Meksiko 0 0 1
Mongolija 0 0 1
Mozambik 0 0 1
Portoriko 0 0 1
Tunis 0 0 1
Uganda 0 0 1
Prvi put olimpijske medalje osvojili su takmičari iz Ukrajine, Kazahstana, Belorusije, Slovačke, Jermenije, Burundija, Ekvadora, Hong Konga, Moldavije, Uzbekistana, Azarbejdžana, Tonge, Gruzije i Mozambika.
