MLADI SUBOTIČKI VELEMAJSTOR OSVOJIO PRVU TITULU PRVAKA SRBIJE NA TURNIRU U KRAGUJEVCU

MLA­DI SU­BO­TIČ­KI VE­LE­MAJ­STOR OSVO­JIO PR­VU TI­TU­LU PR­VA­KA SR­BI­JE NA TUR­NI­RU U KRA­GU­JEV­CU

Se­dlak slo­žio koc­kice

 

Kru­na do­sa­da­šnje ka­ri­je­re, kru­na jed­nog do­brog, plan­skog ra­da. Ti­tu­la Ni­ko­le Se­dla­ka (26), na šam­pi­o­na­tu Sr­bi­je u kra­gu­je­vač­kom ho­te­lu Šu­ma­ri­ce, iz­ne­na­di­la je mno­ge po­zna­va­o­ce ša­hov­skih pri­li­ka u Sr­bi­ji, iako se mla­di su­bo­tič­ki ve­le­maj­stor, još od 2003. go­di­ne na­la­zi se u vr­hu rej­ting li­ste.

Go­to­vo po pra­vi­lu, Se­dla­ku je iz­mi­cao naj­vred­ni­ji tro­fej u ša­hov­skoj Sr­bi­ji, a raz­lo­ga je bi­lo mno­go. Igrao je po si­ste­mu to­plo–hlad­no, ne­ko bi re­kao „od sja­ja do oča­ja“, a de­ša­va­lo se da je am­pli­tu­da „u si­la­znoj pu­ta­nji“, upra­vo ka­da je na red do­la­zio Šam­pi­o­nat…

U me­đu­vre­me­nu Se­dlak je ste­kao re­pu­ta­ci­ju igra­ča či­je se par­ti­je sa uži­va­njem ana­li­zi­ra­ju, po­čeo je da ra­di vi­še na se­bi, i ni­je slu­čaj­no što su se ru­bi­ko­va koc­ka slo­ži­la upra­vo u Kra­gu­jev­cu.

Pro­šle go­di­ne, su­bo­tič­ki ve­le­maj­stor je na istom me­stu za­vr­šio šam­pi­o­nat sa pet po­e­na iz 13 par­ti­ja, da­le­ko is­pod svog re­no­mea, a ka­ko je vi­še pu­ta is­ti­cao pred ovo­go­di­šnji tur­nir, po­sta­vio je se­bi skrom­ne am­bi­ci­je, da po­pra­vi uti­sak sa pro­šlog šam­pi­o­na­ta…

– Tek sa­da sam sve­stan uspe­ha ko­ji sam na­pra­vio – ka­že no­vi šam­pi­on Sr­bi­je po­sle ne­ko­li­ko pre­spa­va­nih no­ći. – Pred po­če­tak, ni­sam imao ve­li­kih am­bi­ci­ja. Že­leo sam da po­ka­žem da mo­gu mno­go bo­lje ne­go pro­šle go­di­ne. Po­čeo sam do­bro, is­ko­ri­stio šan­se, i do­šao u po­zi­ci­ju da se bo­rim za ti­tlu­lu.

Da sve bu­de lep­še po nje­ga, „am­pli­tu­de“ u Šu­ma­ri­ca­ma, uop­šte ni­je bi­lo. Od po­čet­ka do kra­ja, Se­dlak je od­i­grao kon­stant­no do­bro, na­dah­nu­to, bez pa­do­va, pr­vi put po­sle sko­ro dve go­di­ne i me­mo­ri­ja­la „Bo­re Ko­sti­ća“ u Vr­šcu. To se po­seb­no vi­de­lo u par­ti­ji sa Mi­lo­šem Pe­ru­no­vi­ćem i Bran­kom Da­mlja­no­vi­ćem.

– Ni­je se ni­šta spe­ci­jal­no pro­me­ni­lo u me­đu­vre­me­nu – ot­kri­va Se­dlak. – Ma­lo sam po­bolj­šao kon­cen­tra­ci­ju, što je re­zul­ti­ra­lo i ma­njim bro­jem pre­vi­da, što na ova­kvom tur­ni­ru mno­go zna­či.

Tur­nir od 13. ko­la, kao što je po­je­di­nač­no pr­ven­stvo Sr­bi­je, no­si po­seb­nu te­ži­nu, pre sve­ga psi­ho­lo­šku. Ma­li broj na­ših pro­fe­si­o­nal­nih ša­hi­sta, igrao je vi­še od 11 ko­la po tur­ni­ru, a mno­gi is­ti­ču da ko na­pra­vi ma­nje pre­vi­da, go­tvo si­gur­no po­sta­je šam­pi­on. Po­je­din­ci su kal­ku­li­sa­li, gle­da­li rej­ting, bo­ju fi­gu­ra i ime pro­tiv­ni­ka, ali to im ni­je do­ne­lo ti­tu­lu.

– Tre­ba bi­ti spre­man za ova­kav na­por – ja­san je Se­dlak. – Ka­da gle­dam se­be, psi­ho­lo­ški, naj­te­že je bi­lo u po­sled­njem ko­lu sa Da­mlja­no­vi­ćem, ka­da mi je cr­nim fi­gu­ra­ma tre­ba­la po­be­da. Me­đu­tim, pre­lom­ni tre­nu­tak je bi­la par­ti­ja sa Mi­lo­šem Pa­vlo­vi­ćem u sed­mom ko­lu, po­sle po­ra­za od Laj­thaj­ma. Do ta­da je i Mi­loš igrao od­lič­no, bio u bo­ljoj po­zi­ci­ji… Ipak, na­pra­vio je pre­vid, po­be­dio sam i po­no­vo se vra­tio u bor­bu za pr­vo me­sto. Po­sle to­ga imao sam mno­go vi­še sa­mo­po­u­zda­nja. Shva­tio sam da imam šan­su.

Tro­fej je pr­vi put u Se­dla­ko­vim ru­ka­ma, ka­že ose­ćaj je fan­ta­sti­čan, ali put do nje­ga bio je te­žak. Po­moć je bi­la neo­p­hod­na, a pre­sud­na je sti­gla od stra­ne pri­ja­te­lja.

– Da ne zvu­či kao fra­za, ali za­i­sta su mi mno­go po­mo­gli tre­ne­ri i se­kun­dant Jo­van To­do­ro­vić, Fe­renc Ber­keš, Bor­ki Pre­do­je­vić i Dra­ško Bo­ško­vić. – na­veo je Se­dlak „za­slu­žne“. – Sa Jo­com i Bor­ki­jem sam do­sta ra­dio u pro­te­klih go­di­nu da­na, za šta im du­gu­jem ve­li­ku za­hval­nost, a sa Bo­ško­vi­ćem i Ber­ke­šom sam re­dov­no kon­tak­ti­rao to­kom tur­ni­ra u Kra­gu­jev­cu. Za­jed­no smo spre­ma­li va­ri­jan­te, što se is­po­sta­vi­lo kao pun po­go­dak.

Mno­go me­sta za od­mor, ka­da je Ni­ko­la Se­dlak u pi­ta­nju, ne­ma. Ras­po­red je gust, usko­ro kre­će i Pre­mi­jer li­ga BiH, ali ma­lo me­sta za sla­vlje mo­ra se pro­na­ći. Za pro­sla­vu pr­ve, mno­gi ka­žu, ne i po­sled­nje ti­tu­le pr­va­ka dr­ža­ve…

 

SJAJ­NI BO­GO­SA­VLJE­VIĆ

Lo­mi­li su ko­plja do po­sled­njeg ko­la, i na kra­ju su ni­jan­se od­lu­či­le. Se­dlak je šam­pi­on, a 22–go­di­šnji Bo­go­sa­vlje­vić, mo­ra­će da sa­če­ka ne­ku dru­gu pri­li­ku.

– Pre­ma pri­ka­za­noj igri, Bo­go­sa­vlje­vić je ot­kro­ve­nje šam­pi­o­na­ta – si­gu­ran je Se­dlak. – Ne u smi­slu da je nje­gov re­zul­tat ne­re­a­lan, već da ga je po­sti­gao po­sle sko­rio go­di­nu da­na pa­u­ze. Od­li­ko­va­la ga je kon­cen­tra­ci­ja i mir­no­ća. Pra­ti­la ga je i sre­ća, ali nju tre­ba za­slu­ži­ti…

Na dru­goj stra­ni, Pe­ru­no­vić je naj­ne­pri­jat­ni­je iz­ne­na­đe­nje.

– Ne pam­tim ka­da je Mi­oš na jed­nom tur­ni­ru iz­gu­bio če­ti­ri par­ti­je. Po­go­to­vu na šam­pi­o­na­tu, za ko­ji je eks­pert. Iz­gle­da da ne­što ni­je funk­ci­o­ni­sa­lo ka­ko tre­ba, ali ve­ru­jem da je to sa­mo pro­la­zna sla­bost. Pe­ru­no­vić će usko­ro po­no­vo bi­ti onaj pra­vi – do­dao je Se­dlak.

 

KO­NA­ČAN PLA­SMAN

NI­KO­LA SE­DLAK (2.570)     7          5          1          9,5

BO­BAN BO­GO­SA­VLJE­VIĆ (2.531)   7          5          1          9,5

DRA­GAN ŠO­LAK (2.553)      4          9          0          8,5

DE­JAN PI­KU­LA (2.535)         4          9          0          8,5

BRAN­KO TA­DIĆ (2.524)       5          6          2          8

BRAN­KO DA­MLJA­NO­VIĆ (2.550)   6          3          4          7,5

SI­NI­ŠA DRA­ŽIĆ (2.545)         3          7          3          6,5

MI­LOŠ PA­VLO­VIĆ (2.540)    2          8          3          6

SI­NI­ŠA ŠA­RIĆ (2.444)            2          7          4          5,5

BOR­KO LAJ­THAJM (2.504)  2          7          4          5,5

MI­LOŠ PE­RU­NO­VIĆ (2.574) 2          7          4          5,5

MI­O­DRAG SA­VIĆ (2.522)     0          7          6          3,5

PE­TAR KR­STIĆ (2.348)          2          3          8          3,5

RA­DO­VAN GO­VE­DA­RI­CA (2.395)   1          5          7          3,5

ME­ĐU­NA­ROD­NI TUR­NIR U NI­ŠKOJ BA­NJI ULA­ZI U ZA­VR­ŠNI­CU

Aba­sov pred ve­le­nor­mom

 

„Mar­kov ko­nak“ u Ni­škoj Ba­nji, po­pri­šte je tur­ni­ra ko­ji se na kra­ju mo­že po­sre­ći­ti dvo­ji­ci in­ter­maj­sto­ra. Gost iz Azer­bej­dža­na, 15–go­di­šnji Ni­hat Aba­sov, dva ko­la pre kra­ja, vo­di sa po­la po­e­na is­pred Igo­ra Mi­la­di­no­vi­ća i Mi­ro­sla­va Milj­ko­vi­ća, i što je va­žni­je, na­la­zi se na po­en od osva­ja­nja za­vr­šne ve­le­maj­stor­ske nor­me.

Bli­zu nor­me je i mla­di Ni­šli­ja, in­ter­maj­stor Mi­ro­slav Milj­ko­vić, ko­me će u slu­ča­ju da osvo­ji do kra­ja 1,5 po­en, to bi­ti pr­va ve­le­nor­ma. Po­sao ni ma­lo lak. Milj­ko­vić is­pred se­be, do kra­ja ima La­zi­ća i Ve­li­ko­va…

Pla­sman: 1. Ni­hat Aba­sov (Azer­bej­džan, 2.514) 5,5, 2–3. Igor Mi­la­di­no­vić (2.563) i Mi­ro­slav Milj­ko­vić (Sr­bi­ja, 2.484) po 5, 4. Mi­ro­ljub La­zić (Sr­bi­ja, 2.507) 4, 5. Mil­ko Po­čev (Bu­gar­ska, 2.499) 3,5, 6–7. Mi­ro­slav To­šić (Sr­bi­ja, 2.439) i Bla­ži­mir Ko­va­če­vić (Hr­vat­ska, 2.443) po 3, 8. Pe­tar Ve­li­kov (Bu­gar­ska, 2.423) 2,5, 9. Želj­ko Đu­kić (Sr­bi­ja, 2.385) 2, 10. Go­ran Ča­bri­lo (Sr­bi­ja, 2.475) 1,5 po­en.

Pa­ro­vi 8. ko­la: To­šić – Aba­sov, Mi­la­di­no­vić – Đu­kić, Ko­va­če­vić – Pop­čev, Ča­bri­lo – Ve­li­kov, Milj­ko­vić – La­zić. Pa­ro­vi, po­sled­njeg 9. ko­la: La­zić – To­šić, Ve­li­kov – Milj­ko­vić, Pop­čev – Ča­bri­lo, Đu­kić – Ko­va­če­vić, Aba­sov – Mi­la­di­no­vić.