Ivanu Steviću ukinuta suspenzija

Ivanu Steviću ukinuta suspenzija

 

 

Ivanu Steviću, olimpijcu profi tima Partizan Srbija, ukinuta je supenzija koju mu je Disciplinska komisija BS Srbije izrekla 11. oktobra ove godine, a odluku su potvrdili i članovi Upravnog odbora BS Srbije na sastanku u Beogradu. Stević je bio suspendovan dok je trajao postupak koji je vodio BS Srbije po zahtevu Međunarodne biciklističke unije (UCI) koja je Steviću zabranila učešće na Šampionatu sveta u Melburnu prošlog meseca i zahtevala od BSS da retroaktivno kazni Stevića i da poništi sve njegove rezultate u periodu od 17. septembra 2008. do 17. septembra 2010.

Disciplinska komisija BSS je diskvalifikovala sve Stevićeve rezultate u tom periodu i potvrdila zabranu takmičenja od 17. septembra 2008. do 17. septembra 2010. prema odluci Suda za arbitražu u sportu u Lozani, što praktično znači da u novoj sezoni Stević može da vozi. Stević mora da vrati u skladu sa propisima Ministarstva omladine i sporta Srbije i sve stipendije koje je primio u periodu dok je imao zabranu takmičenja.

– Prihvatili smo sve odluke Disciplinske komisije BSS a dobili smo potvrdu i od Međunarodne biciklističke unije  – UCI da se i oni slažu sa njima tako da je, sa te strane, slučaj, nadamo se konačno završen. Primili smo i rešenje od Ministarstva omladine i sporta Srbije u kom se traži vraćanje stipendija u roku od sedam dana – rekao je predsednik BSS Dragan Dostanić. – Tražićemo pismeno od Ivana Stevića da vrati taj novac, jer BSS ne sme da koristi budžetska sredstava za takve namene. Međutim, zatražili smo i razgovor u Ministarstvu omladine i sporta da vidimo koji je to iznos i da li može da se produži rok za vraćanje. Sporno je u zahtevu da se traži da se vrate celokupni iznosi stipendija sa kamatom, uključujući i ono što je prilikom isplate već dato kroz porez državi. Taj novac Stević nije primio, on je vraćen i nije logično da traže da ga vrati još jednom.

Ivana Stevića je Italijanski olimpijski komitet (KONI) kaznio u septembru 2008. (pošto je posle četiri godine zaključio istragu iz 2004.) doživotnom zabranom takmičenja, jer je navodno naš olimpijac bio umešan u aferu „Oil for drags“ kada je osuđen italijanski doktor Santućone i još desetak trenera i takmičara zbog „posedovanja, korišćenja i prodaje nedozvoljenih preparata i poseta dr Santućoneu“. U hotelskoj sobi, koju je Stević delio sa još tri vozača tima, pronađeni su nedozvoljeni preparati u policijskoj raciji 2004. dok je ekipa bila na trci. Stevića i njegov tadašnji klub policija nikada nije obavestila o raciji, niti je, pošto je 2005. otišao da vozi u SAD, ikada dobio pozive za saslušanje u Italiji. Normalno je vozio, pobedio na B šampionatu sveta u Kejptaunu 2007. i kvalifkovao se za OI u Pekingu (UCI i MOK nisu nikada osporili njegovo učešće) i u etapi na trci ekstra kategorije u Džordžiji, učestvovao na OI u Pekingu i KONI nikada ni preko institucija (UCI, BSS…) nije pokušao da ga kontaktira.

Stević se žalio Sudu za arbitražu u sportu i u martu 2009. je proces zaključen nagodbom – poništenjem odluke o doživotnoj zabrani takmičenja. Steviću je, od svih optužbi ostala jedna „za posedovanje sa namerom da koristi nedozvoljene preparate“ i presuda KONI je preinačena na dvogodišnju zabranu takmičenja samo u Italiji od 17. septembra 2008. do 17. septembra 2010. Advokati Stevića su tada rekli da je ovom nagodbom sve završeno i da se „UCI neće oglašavati po ovom predmetu“.

UCI se, potom, stvarno, nije oglašavao sve do Šampionata sveta, skoro dve godine posle presude!? Stević je normalno vozio i takmičio se na trkama na kojima su bili i komesari UCI, pobeđivao i peo se na postolje, osvojio titulu šampiona Balkana, pobedio u etapi na „Oko Bugarske“…U celom ovom slučaju ima mnogo pitanja za UCI, ali i za srpski ADAS (kako može retraoktivno da se pokreće postupak i takmičar kažnjava dva puta za isti prekršaj pogotovo jer je kaznu je već odležao, zašto se poništavaju rezultati na svim domaćim i inostranim trkama a kažnjen je samo zabranom takmičenja u Italiji, zašto UCI nije ranije obavestio BSS i ADAS o problemu nego je čekao Šampionat sveta, kako je Stević normalno vozio dve godine i učestvovao na trkama pod patronatom UCI, zašto mu je bilo zabranjeno da vozi na SP u oktobru ove godine a kazna mu je istekla 17. septembra…) a veoma malo odgovora. Odgovor traži i formulacija u rešenju Ministarstva omladine i sporta Srbije o vraćanju stipendija gde se nigde ne spominje da je presuda Suda za arbitražu u sportu u Lozani  „dvogodišnja zabrana takmičenja u Italiji“, već se koristi formulacija „dvogodišnja zabrana“ što je suštinska i pravno – formalno ogromna razlika iz koje mogu da proisteknu ozbiljne posledice. Izgleda da su se kola, na ovom pravno birokratskom putu punom krivina, slomila samo na Steviću…

Biciklistički savez Srbije će pomoći Biciklističkom klubu Metalac iz Kraljeva čije su prostorije oštećene u zemljotresu i koje se trenutno saniraju, nabavkom opreme i materijala. Sa zadovoljstvom je, na sastanaku UO BSS, prihvaćena i informacija o ugovoru sa Vojskom Srbije o korišćenju autodroma Beranovac za treninge i takmičenja. Prihvaćen je i izveštaj Alana Volhutera, trenera koji je od 8. aprila do 8. oktobra bio angažovan u Srbiji u programu „Olimpijska solidarnost“, ali će ga razmatrati i Stručna komisija BSS i izjasniti se o njemu.

Članovi UO BSS su obavešteni i o sastanku Stručne komisije BSS na kome je razmatran program za narednu godinu i podržan klub Partizan  koji želi i da dogodine ima profi ekipu u kojoj bi se okupili svi potencijani reprezentativci i kandidati za OI u Londonu 2012.

Usvojen je izveštaj selektora Radiše Čubrića sa SP u Melburnu u oktobru ove godine, u kome je istaknuto da su postignuti bolji rezultati nego na SP u Mendrisiju 2009. ali da je moglo i bolje da je Esad Hasanović u drumskoj trci prihvatio savete i sugestije selektora. Trku je završio Žolt Der na 99 mestu, Hasanović je bio 40. u vožnji na hronometar, a Jovan Zekavica 87. u drumskoj trci za vozače do 23 godine.

BSS i selektor Čubrić su se još jednom zahvalili Ministarstvu za dijasporu Srbije i našim ljudima u Australiji: Slobodanu Benđu, porodici Milovana Aranđelovića, porodici Stefanović, porodici Ivanović, ocu Momčilu i svima iseljenicima koji su prihvatili srpsku reprezentaciju u Melburnu.