Mala streljačka čitanka

Mala streljačka čitanka

 

Prvo učešće Srba u Bijaricu 1912?

Nema tačnih podataka kada su naši strelci prvi put učestvovali na šampionatu sveta. Prema priči svog oca Nemanje Marković, vrsni strelac i dobar poznavalac istorije streljaštva Mališa Marković, tvrdi da je jedna grupa strelaca iz Srbije učestvovala 1912. na Prvenstvu sveta u Bijaricu i da se lepo pričalo o njima obzirom kakvim su (stari modeli) puškama gađali. Streljački savez Srbije je član UIT (ISSF)  od 1908.

Mališa Marković kaže da je njegov otac bio u reprezentaciji Kraljevine Jugoslavije na poslednjem Šampionatu sveta pre Drugog svetskog rata u Lucernu 1939.

Prvu medalju doneli su naši strelci 1949. sa Šampionata sveta u Buenos Ajresu. Putovali su nekoliko nedelja i sam odlazak bio je – pravi podvig!

 

Od Liona 1897. do Minhena 2010.

Prvi šampionat sveta u streljaštvu održan je 1897. u Lionu u Francuskoj samo godinu dana posle Olimpijskih igara u Atini, prvih modernog doba.

Domaćin i organizator bila je nacionalna federacija Francuske i sve do 1907. takmičenjima su rukovodile zemlje organizatori, a potom Međunarodna streljačka unija (IUT) koja je od 1998. nosi ime Međunarodna federacija sportskog streljaštva (ISSF).

Na programu je bila samo jedna disciplina, puška slobodnog izbora na 300 metara, trostav 3 puta 40 metaka. Podeljene su i medalje po stavovima – ležeći, stojeći i klečeći.

Do Prvog svetskog rata šampionati sveta su održavani svake godine i prekinuti su posle 1914. kada je domaćin bio Viborg. Obnovljeni su 1921. i ponovo je domaćin bio Lion. Do 1939. i Lucerna održavani su svake godine, kada je usledio prekid zbog Drugog svetskog rata. Ponovo su se strelci okupili 1947. u Lucernu.

 

Žene i muškarce zajedno gađali do 1958.

Do 1958. takmičenje je bilo otvoreno za žene i muškarce (apsolutna konkurencija). Te godine na Šampionatu sveta u Moskvi, organizovane su dve posebne discipline za žene. Prva šampionka sveta bila je Jelena Donskaja(SSSR) puškom 60 metaka ležeći, a bila je vicešampionka MK puškom 3 puta 30 metaka.

Tada su učestvovali i prvi put omladinci. Prvi šampion sveta puškom 60 ležeći bio je Ferkatu iz Rumunije, Miroslav Stojanović (Jugoslavija) osvojio je bronzu i to je bila prva omladinska medalja na šampionatima sveta za naše streljaštvo. U ekipnoj juniorskoj konkurenciji MK puškom 3 puta 30 metaka, prvi šampion sveta postala je reprezetacija SSSR, Jugaslavija je bila treća (Lončar, Stojanović i Karašić), ujedno ovo je bila i prva juniorske ekipna svetska medalja.

Do Milana i Šampionata sveta 1994. polako su uključivane i druge ženske i omladinske discipline, ali je tek tada kompletiran program sa juniore i juniorke.

Prva disciplina pištoljem uvedena je 1900. i to pištolj slobodnog izbora. Za žene, prva disciplina pištoljem organizovana je 1962. u Kairu (vojnički pištolj, prva šampionka Nadežda Julijan – SSSR), dok je disciplina sport pištolj za dame uvedene u Vizbadenu 1966. i prva šampionka bila je Nina Raškarzova (SSSR).

 

Istorijski uspeh u Arizoni

Vazdušno oružje pojavilo se na programu šampionata sveta tek 1970. i to u Finiksu u Arizoni, i ovo prvenstvo sveta je na neki način za naše streljaštvo bilo, i ostalo – istorijsko. Naša ženska reprezentacija vazdušnom puškom postala je prvi ekipni šampion sveta u ovoj disciplini (Desanka Perović, Mirjana Jovović i Magdalena Herold). Prva šampionka sveta postala je Tamara Čerkasova (SSSR) a vicešampionka – Desanka Perović. Vazdušnim pištoljem prvi šampioni postali su Marošvari iz Mađarske i reprezentacija SSSR a kod žena Karol (SAD) i selekcija SSSR.

 

Prekretnica u Oslu 1950.

Do 1950. i Osla, šampionati su održavani svake godine u kompletnom programu. Potom je počeo ciklus na četiri godine za takozvane „velike šampionate“ (sva oružja, klasično streljaštvo MK i vazdušno oružje i glineni golubovi) ali je u jednom periodu posebno održavani šampionati za glinene golubove sa disciplinama pokretne mete. Od 1979. i Seula uvedeni su i posebni šampionati vazdušnim oružjem i to na dve godine – drugi je bio u Santo Domingu 1981, treći u Inzbruku 1983, četvrti u Sijudad Meksiku 1985, peti u Budimpešti 1987, šesti u Sarajevu 1989. i sedmi i ujedno i poslednji samo za vazdušno oružje 1991. u Stavangeru.

Tada je vazdušno oružje uvršteno u program „velikog prvenstva“ i utvrđen ciklus održavanja na četiri godine (dve godine pre olimpijskih igara). Prvo takvo „veliko“ prvenstvo koje se u mnogome razlikovalo od onog u Moskvi 1990. jer je imalo kompletan juniorski program (omladinci i omladinke) održano je 1994. u Milanu, drugo 1998. u Barseloni, treće u Lahtiju 2002.

U Minhenu je peti šampionat sveta po ovoj formuli i ukupno 50. računajući i posebno održavane šampionate sveta u gađanju glinenih golubova i šampionate sveta samo za vazdušno oružje. Interesanto da se šampionati sveta za glinene golubove i dalje posebno organizuju i poslednji je bio 2009. u Mariboru.

 

Ukupno 22 discipline u Minhenu

Na Šampionatu sveta u Minhenu, seniori i juniori u obe kategorije gađaće ukupno 22 discipline.

Klasično streljaštvo ima tri distance puškom: 300 metara (veliki kalibar), 50 metara (mali kalibar) i 10 metara (vazdušna puška).

U gađanju glinenih golubova su tri discipline – trap, skit i dubl trap za muškarce i žene u obe kategorije.

U gađanju pištoljem distance su 50 metara, 25 metara i 10 metara.

Muškarci gađaju na 50 metara pištoljem slobodnog izbora, a na 25 metara pištoljem brza paljba i standardnim pištoljem, kao i na 10 metara vazdušnim pištoljem.

Žene imaju pištoljem samo dve discipline – na 25 metara MK pištoljem 30 plus 30 metaka i na 10 metara vazdušnim pištoljem.

U jednoj od discplina klasičnog streljaštva učestvuju samo muškarci i to na dve distance. To je takozvana pokretna meta (trčeći vepar). Na 50 metara gađaju MK puškom u metu koja se kreće na posebnoj sajli (ranije je na njoj bio nacrtan vepar ili jelen ali je to kasnije ukinuto i sada je nacrtana klasična meta) i to na dva načina – „pokretna meta“ kada metu mora strelac da pogodi za pet sekundi (spori trk) i za 2,5 sekunde (brzi trk, u oba slučaja gađa se po 30 metaka) i „pokretna meta – miks“ kada meta različitom brzinom izlazi pred strelca i on ne zna kojom brzinom je krenula. Po istom principu gađa se i vazdušnom puškom na 10 metara pokretna meta i pokretna meta miks.

Najstarija disciplina

Najstarija disciplina u streljaštvu je gađanje puškom slobodnog izbora velikog kalibra, trostav 3 puta 40 metaka na 300 metara za muškarce. Ovo takmičenje je činilo i osnovu programa na prvom prvenstvu sveta 1897. u Lionu i skoro bez izmena, održava se i danas.

Do 1986. delile su se medalje u trostavu puškom za ležeći i stojeći stav, a do 1990. i za klečeći. Potom su ove takozvane „male medalje“ ukinute i sad se dodeljuju samo za ukupni rezultat u trostavu, ekipno i pojedinačno.

Žene gađaju uz puškom velikog kalibra 3 puta 40 metaka i standardnom puškom na 300 metara 3 puta 20 metaka. Muškraci i žene gađaju i 60 ležeći. Ovo nisu olimpijske discipline.

 

Na 50 metara od 1929.

Prvo takmičenje na 50 metara puškom slobodnog izbora, održano je 1929. u Antverpenu. Uveden je trostav, po 40 metaka ležeći, stojeći i klečeći. Od 1962. ukinuto je posebno takmičenje 40 metaka ležeći, a od 1990. i stojeći i klečeći, tako da se sada dele medalje samo za trostav. Žene su standardnom puškom 3 puta 30 metaka počele da gađaju na 50 metara tek 1958. Po 30 metaka u svakom stavu gađale su i 1962. a zatim u kontinuitetu gađaju trostav 3 puta 20 metaka. Do 1974. ovo je bila „otvorena disciplina“ standardnom puškom za muškarce i žene.

 

Ležeći od 1947.

Od 1947. muškarci gađaju MK puškom slobodnog izbora takozvani „engleski meč“ (poznatiji kao olimpijski meč) 60 metaka ležeći. Prvo su bile dve distance, 30 metaka na 50 i potom 30 metaka na 100 metara i rezultat se sabirao. Kasnije, od 1960. distanca je samo 50 metara. Od 1958. žene se same takmiče u ovoj disciplini.

 

Razlika kod pušaka

Malokalibarske puške za muškarce i žene se razlikuje. Muškarci gađaju puškom slobodnog izbora, koja može da ima „potkovicu“ na kundaku koja pomaže kod stavova, poseban držač za levu ruku, remenik kojim se pričvršćuje za bluzu, delovi kundaka koji se naslanjaju na obraz mogu da se podešavaju… Žene su do 1998. gađale takozvanom standardnom MK puškom, koja nije smela, na primer, da ima „potkovicu“, držač za levu ruku… Od tada gađaju sport puškom, koja, na primer može da ima potkovicu na kundaku…

Vazdušne puške su identične za obe kategrije. MK i vazdušne puške i pištolji ne smeju da imaju optičke nišane. Samo u gađanju pokretne mete, dozvoljeni su optički nišani („snajperi“).

 

Neprikosnoveni Švajcarci

Švajcarci su na šampionatima sveta od 1897. do 1962. puškom slobodnog izbora (veliki kalibar) na 300 metara osvojili od 137 titula, čak 76 – 27 u trostavu 3 puta 40, devet u ležećem, 17 u stojećem i 25 u klečećem stavu.

Najuspešniji strelac svih vremena je Švajcarac Konrad Staheli. On je puškom i pištoljem od 1898. do 1914. osvojio 22 titule prvaka sveta. Samo jednom bio je šampion pištoljem (1906.) i čak 21 put puškom. Bio je neprikosnoveni majstor klečećeg stava. Osvojio je deset titula i to dva puta po pet zlatnih medalja u nizu, prvo od 1898. do 1902. i potom od 1910. do 1914.

Sedam titula ima Emil Kelenberger (Švajcarska) od 1900. do 1903, po šest dr Vili Šnajder (Švajcarska), Pol van Asbrok (Belgija) i Anatolij Bogdanov (SSSR).