Predsednik Stručne komisije SS Srbije Srećko Pejović podneo ostavku!

Predsednik Stručne komisije SS Srbije Srećko Pejović podneo ostavku!

 

Predsednik Stručne komisije Streljakog saveza Srbije Srećko Pejović, dugo godina i šef stručnog štaba beogradskog Policajca, nekadašpi olimpijac (četvrti u Montrealu 1976) podneo je ostavku.  Prosledio je  Upravnom odboru Streljačkog saveza Srbije, članovima Stručne komisije i Udruženju streljačkih trenera.

Objavićemo skraćenu verziju obrazloženja ostavke:

„Ovom prilikom želim da  vam se obratim i podnesem ostavku na mesto predsednika Stručne komisije SSS. Razlog za to je moje odsustvovanje na jedan određeni vremenski period u kome neću moći da ispunjavam obaveze, ali i moje lično nezadovoljstvo neuspehom rada ove Stručne komisije. Moj privremeni odlazak je rezultat, između ostalog, nagomilanog ličnog nezadovoljstva dešavanjima u streljačkoj organizaciji Srbije  poslednjih godina, pa bih želeo ukratko to i da objasnim.

Radio sam u SSS od 2004. sve stručne poslove saveza, a najvećim delom poslove oko organizacije takmičenja, kao što znate između ostalih i dva najveća koja je Srbija organizovala, Evropskog prvenstva 2005 i Svetskog kupa 2010. Kao član Stručne komisije i njen sekretar u dva mandata, radio sam na stvaranju normativnih akata vezanih za stručni rad, raznih Pravilnika koji su regulisali određene aktivnosti Saveza (Pravilnici o stipendijama, Pravilnik o izboru najuspešnijih, Pravilnik o rekordima SSS, Pravilnik o kupovima, Odluka o stručnom radu,  razni kriterijumi itd.) a mislim da sam uspešno predstavljao Savez u Programskoj komisiji OKS.

U novembru 2009. imenovan sam za predsednika Stručne komisije. Smatrao sam da će sastav koji sam predložio UO, koji okuplja možda najstručnije ljude u Srbiji, doprineti  kvalitetnijem uspostavljanju odnosa u struci i pokrenuti mnoga pitanja koja su zaleđena u poslednjih nekoliko godina, a to su:

-vraćanje Odluke o stručnom radu koja je suspendovana dolaskom Zorana Stojiljkovića za selektora

-izbori stručnih tela Saveza po Statutu (neposredno posle Olimpijskih igara)

-uspostavljanje svih mogućih kriterijuma (koji takođe više ne postoje) oko izbora reprezentacije i trenera reprezentacije

-postavljanje Stručne komisije kao najstručnijeg tela na mesto glavnog generatora stručnog rada u Savezu sa svih aspekata struke, planova rada i analiza stanja streljačkog sporta u Srbiji, predloga mera za razvoj, analiza rada i nastupa reprezentacije, programi rada zajedničkih pripreme, kampova, stručna savetovanja, planovi i programi rada perspektivnih strelaca itd“.

Pejović, dalje , ističe da je pokušao da uspostavi svakodnevnu komunikaciju sa članovima, da je formirao i radnu grupu (Goran Maksimović, Jasna Šekarić i Zoran Stojiljković) za izradu Pravilnika  o stručnom radu, čiju je radnu verziju predložio Goran Maksimović, ali da se ona nije nikada sastala, niti je bilo dopuna i novih prdloga, pa je materijal poslat generalnom sekretaru i predsedniku savez sa zaključkom da se organizuje šire savetovanje trenera. Kao razlog za ovakav postupak Pejović navodi sledeće:

„Stručna komisija je odmah na početku svoga rada bila podeljena na one koji su hteli da se radi na usvajanju Pravilnika o stručnom radi i onih koji nisu hteli. Često su se od selektora, ali i od nekih istaknutih reprezentativaca i trenera čule kritike i na ostale Pravilnike a posebno na Pravilnik o stipendijama, uglavnom iz bojazni da će neko ostati bez stipendije. pa su se često destruktivni predlozi formulisani veoma lično, pa čak do te mere lično da su davali sebi za pravo da kažu „da će ukinuti Pravilnik ako on ne bude u njihovom interesu“. Moje nezadovoljstvo je kulminiralo posle sastanka Stručne komisije u Niškoj Banji, gde smo dočekani od strane selektora i nekih strelaca kao neprijatelji, a ne kao vodeći ljudi struke. Plasiranje priča protiv Saveza, kancelarije, generalnog sekretara, predsednika i zaposlenih u Savezu na svim mogući mestima, dostiglo je šire razmere tako da se i van granica naše zemlje za kafanskim stolovima vode neprijatne polemike i priče o stanju u Savezu, pa smo postali nezaobilazna tema pikatnih razgovora na prostoru jugoistočne Evrope.

Predložio sam predsedniku i generalnom sekretaru da se zakaže savetovanje po pitanju stručnog rada i Pravilnika koji bi regulisao potpuno neregulisane odnose u struci. Moram da kažem da u Srbiji nije nikad bilo ovoliko kvalitetnih i trofejnih trenera, sudija sa B ISSF licencom, a reprezentacija je posle one iz Bolonje 1991. najbolja u istoriji srpskog i jugoslovenskog streljaštva. Pored toga, nikad nije bilo gore stanje u struci, zavladala je potpuna depresija i nezadovoljstvo među trenerima, a posebno davanjem apsolutnih prava selektoru da sam bira saradnike i da za postignute rezultate, osvojene medalje isključive zasluge pripisuje sebi, deli nagrade sa „podobnim trenerima“ a sve kritike upućuje Savezu i kancelariji Saveza,  vrlo često otvoreno i uvredljivo protiv pojedinaca i klubova (posebno protiv KSS Policajac), uspešnih trenera i vrhunskih strelaca koji poštuju rad svojih trenera i njihovih klubova, ličnih trenera reprezentativaca i svih koji nešto znače u našem sportu. Izborom sedam  trenera za Svetsko prvenstvo ( mešu njima je bio  samo jedan lični trener reprezentativca), i promovišući sebe kao selektora u trenera i za pušku i pištolj, je kulminacija samovolje i zloupotrebe funkcije, a podrška pojedinih trenera iz sastava sadašnjeg stručnog štaba i par vrhunskih takmičara ovakvom načinu delovanja je veoma zabrinjavajuća. Ovakvim ponašanjem selektora došlo je do potpune podeljenosti takmičara u reprezentaciji, nesportskog ponašanja, bilo je sukoba do ivice incidenta na pripremama i takmičenjima između selektora i takmičara i trenera, ali su se takve stvari zataškavale“.

U nastavku, Pejović se posebno zahvalio kolegama iz kancelarije saveza, koji su predano radili i „365 dana u godini, bili na raspolaganju svakome iz cele Srbije“ i ogradio se od paušalnih priča i ocene, na uvredljiv i neprimeran način nekolicine, među kojima i par vrhunskih sportista, o radu kancelarije. Zahvalio se i članovima Stručne komisije Nikoli Mariću i Draganu Doneviću  kao i mnogim trenerima iz cele Srbije na dobroj saradnji i pomoći, kao Sudijskoj komisiji i svom klubu Policajac koje je „poslednjih 12 godina pomoglo svakome koliko je mogao“. Na kraju je Pejović  podvukao:

„Celokupno stanje u struci i nemogućnost da kao predsednik Stručne komisije organizujem njen rad u interesu cele organizacije, (a potreban mi je i odmor koga nisam imao poslednjih šest godina), su razlozi zbog kojih podnosim ostavku.

Podržavam inicijativu trenera iz klubova i ličnih trenera olimpijaca i odlučnost predsednika saveza Obrada Stevanovića  i generalnog sekretara Nenada Petkovića da se konačno legalizuje normativnim aktima rad struke, da se afirmišu pozitivni propisi i akta, i da se definiše ponašanje svih učesnika u radu Saveza u skladu sa Statutom saveza, Kodeksom ponašanja i  Disciplinskim pravilnikom. A što se tiče izjave selektora u vezi organizovanja savetovanja pre Svetskog prvenstva, da je to uticalo da se ne osvoji još više medalja, u najmanju ruku je smešna. Savetovanje je upravo izazvalo suprotan efekat, motivisalo je strelce i njihove trenere jer je najavilo vraćanje pravila, etike i morala u struku. Za to smo osvojili do sada najveći broj medalja i postigli najveći uspeh na SP u istoriji (posle Feniksa 1970 -3 zlatne, 2 srebrne i 1 bronzana) i već 4 olimpijske kvote. Na velikom uspehu im svima iskreno čestitam“.