SP ŠVEDSKA 2011
Srbija daleko od željene pozicije na Mondijalu
Rukometna reprezentacija Srbije nije uspela da ostvari planirani cilj na 22. šampionatu sveta, koji je od 13. do 30. januara održan u Švedskoj, pošto je zauzela tek deseto mesto sa skromnim učinkom od tri pobede, dva remija i četiri poraza.
Uoči početka Mondijala „beli orlovi“ se nisu previše zaletali obecanjima i pričama o visokim dometima, ali je kao cilj određen plasman do sedmog mesta, odnosno prolazak u kvalifikacije za Olimpijske igre u Londonu 2012. godine.
S obzirom da izabranici selektora Veselina Vukovića nisu u Švedskoj pobedili nijednog evropskog protivnika i da su se mučili čak i protiv rivala veoma skromnog kvaliteta, poput Alžira i Argentine, jasno je da nisu bili ni blizu željene pozicije u konačnom plasmanu.
Poražavajući podatak za stručni štab reprezentacije i čelne ljude našeg rukometa je činjenica da je srpski državni tim mnogo bolje partije pruzio u pripremnim utakmicama nego na šampionatu.
Srbija je ponovo iskazala stare kvalitete, ali i probleme u igri, pa se čini da i posle decenije bez osvojene medalje na velikim takmičenjima naši najbolji rukometaši „tapkaju u mestu“ i da nijedan od često menjanih selektora nema viziju kako da unapredi ono što je zatekao.
Najveći problem u igri nesumnjivo je nedostatak kvalitetnog srednjeg beka. S obzirom da nijedan naš reprezentativac u svom klubu ne igra na toj, najosetljivoj poziciji sa koje se gradi napad, srpski selektori se iz takmičenja u takmičenje dovijaju, pa leve ili desne bekove postavljaju na mesto plejmejkera.
Šampionat u Švedskoj karakterističan je po tome što se niko od ponuđene tri opcije nije snašao kao srednji bek. Kapiten Mladen Bojinović igrao je vrlo malo jer se nije oporavio od povrede, Žarko Šešum imao je veliki problem sa samopouzdanjem, a Nenad Vučković je bio opterećen zadacima u odbrani.
U takvoj situaciji naši pivotmeni gotovo da i nisu dobijali loptu, a akcije za sasvim solidna krila retko su igrane. Od bekova se istakao Marko Vujin, koji je potvrdio šuterske kvalitete ali još nije stasao da bude timski igrač. Iskusnog Momira Ilića odlično su čuvali protivnički defanzivci, a on je proradio tek u finišu prvenstva.
Najveći dobitak za Srbiju sa Mondijala je golman Darko Stanić koji je skoro čitav šampionat branio na izuztenom niovu, pokazavši da naš državni tim uvek ima dostojne čuvare mreže. Rezervni golman Dragan Marjanac, koji je zamenio Dimitrija Pejanovića u drugoj fazi takmičenja, bio je veoma dobar u nesrećno izgubljenoj utakmici sa Poljskom.
Upravo je poraz od Poljaka paradigmatičan za nastup „belih orlova“ u Poljskoj. Većinu utakmica sa jakim protivnicima oni su izgubili po istoj matrici – ravnopravna borba ili čak blaga rezultatska prednost sve do polovine drugog dela igre i onda neshvatljiv pad i poraz.
U završnici utakmica protivnici su menjali ritam u odbrani što je ocekivana reakcija kada timu ne ide, ali se nasi rukometaši nikako nisu snalazili onda kada je trebalo „dotući“ rivala.
U utakmici sa Hrvatskom u prvoj fazi takmičenja Srbija je u finiš ušla sa dva gola prednosti, ali je na kraju jedva „iščupala“ bod. U poslednjih pet minuta tog meča možda se i najbolje videla razlika između „velikih i malih ekipa“.
Hrvati, koji su podmladili tim i nisu uspeli da se održe na pobedničkom postolju, zahvaljujući kontinuitetu u igranju važnih utakmica nisu dozvolili našim rukometašima da pobede.
Njihova klupa je u završnici susreta učestvovala u igri skoro kao i igrači na terenu, dok su u tim trenucima neiskustvo i strah od raspleta bile glavne karakteristike kompletne sprske ekspedicije u Švedskoj.
Zaostatak za vodećim ekipama na svetu je možda smanjen, ali je Srbija i dalje daleko do „krema“.
Borba za plasman na Igre u Londonu još nije gotova, pošto sledeće godine naša zemlja organizuje Evropsko prvenstvo na kome „beli orlovi“ moraju biti bolji od svih selekcija sa „Starog kontinenta“ koje do tada izbore učešće na najvaznijem svetskom sportskom događaju.
PHOTO: ataimages.rs
Leave A Comment