Inspektor Megre, ponovo među Srbima

Inspektor Megre, ponovo među Srbima

 

Francuski pisac Žorž Simenon (1903-1989), „otac“ jednog od najpoznatijih fiktivnih detektiva svih vremena inspektora Megrea, umro je pre 23 godine, ali su srpski prevodi nekoliko njegovih romana poslednji put štampani daleke 1969. što je motivisalo „Lagunu“ da ga „vrati“ čitaocima.

Simenon, preko svog inspektora, ali i drugih likova koje smo mogli da sretnemo u nekoj od 170 ekranizacija i tv serija njegovih 200 romana, 150 novela i mnogobrojnih kratkih priča, nikada nije bio potpuno odsutan iz našeg vidokruga, što se može videti i po ponudi (antikvarnoj) njegovih knjiga na internetu.

Međutim, „Laguna“ se postarala da naslove „Megre i Motka“ i „Megre u Pikratu“, koji su ovog vikenda stigli u knjižare, ponudi u novom prevodu izrvrsnog prevodioca Gordane Breberine i u modernoj tehničkoj opremi.

Šezdesetih godina 20. veka Simenonovi detektivski romani su, u komunističkoj Jugoslaviji, svrstani među literaturu koja nije zavređivala dobre prevode, niti bolju opremu od džepnih broš izdanja, kao što je bio slučaj i sa drugim klasicima ovoga žanra (Agata Kristi, Rejmond Čendler), a danas su to pisci koji uživaju status klasika, jer su njihova dela izdržala probu vremena.

U međuvremenu je stasalo više generacija čitalaca koji nisu imali priliku da se sretnu sa Simenonovom prozom, pre svega sa nekim od 75 romana u kojima je simpatični Megre „čovek iz naroda“ glavni junak, a „Laguna“, zavisno od interesovanja za ova dva prva koja je objavila, spremna je da nastavi serijal.

Za one koji će se prvi put sresti sa Simenonovom prozom da podsetimo da ga je Belgija proglasila za jednog od svojih najvećih sinova, pošto je do smrti zadržao belgijsko državljanosti, a napustio je rodni Lijež u ranim dvadesetim godinama.

Jedan od najproduktivnijih pisaca 20. veka, Simenon je napustio školu još pre mature i zaposlio se kao potrčko u lokalnim novinama gde je brzo postao reporter, što mu je bila ulaznica za podzemlje, policijske istrage, suđenja, ali je upoznao i boeme, umetnike svih boja i tako je pre nego je napunio 20 godina objavio i prvi roman.

Radeći kao novinar navikao se da piše brzo, stalno i da vešto rediguje napisano, pa je tako u proseku pisao između 60 i 80 strana svakoga dana. Nije se ustručavao da piše čisti šund, po porudžbini, ali je za tu vrstu tekstova korsitio dvadesetak pseudonima.

Prvi roman u kome se pojavljuje inspektor Megre objavio je 1931, a poslednji 1972. da bi posle toga pa do smrti uglavnom bavio pisanjem autobiografskih tekstova u kojima je bilo dosta preterivanja, kao na primer da je vodio ljubav sa 20.000 žena.

Pošto se preselio u Pariz, veoma brzo se obogatio zahvaljujući svojoj vrednoći, što mu je donelo i putovanja po cleome svetu i šansu da uđe u najuglednije intelektualne krugove Francuske.

Zbog optužbe da je bio kolaboracionista, što nikada nije dokazano, Simenon se 1945. preselio u SAD gde je proveo jednu deceniju, našao novu suprugu, i te godine važe za njegove najuspešnije kao pisca.

Prvi film o inspektoru Megreu snimio je Žan Renoar sa svojim sinom Pjerom kao glavnim likom, koga je Simenon smatrao za najboljeg u toj ulozi, iako je u svetu zapamćen Žan Gaben kao Megre.

Filmove prema Simenonovim delima režirali su između ostalih Marsel Karne, Bernar Tavernije, Klod Šabrol, Serž Gejnsberg pa sve do Mađara Bele Tara ( 2007).

Avanture Megrea su prevedene na 50 jezika i nalaze se u svim relevantnim antologijama i listama najboljeih dela detektivskog žanra.