„Trkači na duge pruge“ zavređuju pažnju čitalaca

„Trkači na duge pruge“ zavređuju pažnju čitalaca

Pravi je podvig napisati knjigu o aktuelnim žiteljima Srbije da ne bude barem melanholična, ako ne i sasvim mračna, već da je čitate sa osmehom na licu kao što je slučaj sa debitantskim romanom Maje Trifunović „Trkači na duge pruge“ koji je upravo, zahvaljujući „Laguni“ stigao u knjižare.
Neka vas ne odbije što vam je autorkino ime nepoznato (nije medijska ličnost niti pripada šou biznisu). Kada pročitate njenu knjigu, ono će vam se urezati u pamćenje.
Nenaviknuta da privlači pažnju medija pošto joj je profesija prevođenje, Trifunović će sada morati da se navikne na nju jer će svakako privući pažnju knjigom koja se ne može lako definisati jer je istovremeno roman i zbirka ulančanih priča.
Njeni junaci, kao što metaforično kaže naslov, jesu „trkači na duge pruge“ čije sudbine su na prvi pogled „obicne“ jer se radi o ljudima kao sto smo svi mi, ali ih je talenat autorke preobrazio u nešto čudesno, zanimljivo i svakoga moraju da, manje ili više, dotaknu.
Kao što se to zbiva u pravom životu, smenjuju su sreća i nesreća, tuga i radost, susreti i razlazi, zaljubljivanje i odljubljivanje a najvažnije – niko nije savršen!
Trifunovićeva je bila spremna da otkrije o sebi da je rođena Beograđanka, ima dve ćerke (18 i 13 godina), da je diplomirala arapski jezik a da joj je glavni izvor prihoda konsekutivno i simultano prevodejnje.
Prevela je 14 dela beletristike i kaže da oduvek piše za svoju dušu i da je ova prva knjiga nastala tokom tri meseca. NIje nebitno uzeti u obzir da je strastveni čitač pa je njenom zaslugom do srpskih čitalaca stigao Bil Brajson (sve njegove knjige koje je prevela Trifunovićeva objavila je „Laguna“ ).
Ona je bila prevodilac sada već klasičnog dela Arundati Roj „Bog malih stvari“ što ipak dopunjava sliku ko je autroka čija prva knjiga nikako neće proći nezapaženo -samo da je „otkriju“ kritičari a još bolje ako proradi najbolja reklama „preporuka od usta do usta“.