Sejo gostuje u zrenjaninskom pozorištu!

Sejo gostuje u zrenjaninskom pozorištu!

 

Legendarni šef Zabranjenog pušenja Sejo Sekson biće specijalni gost na premijeri predstave Vladimira Đurđevića „Zbogom žohari! (Balada o Pišonji i Žugi)“, koja će biti izvedena 20. novembra na sceni zrenjaninskog Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“. Predstava režiserke Slađane Kilibarde je prva premijera Dramske scene zrenjaninskog teatra u ovoj sezoni.

 

Prošlo je 23 godine od 1987. kad je objavljen album grupe Zabranjeno pušenje „Pozdrav iz zemlje Safari“. Jedna od pesama zbog koje je taj album ušao u antologiju jugoslovenskog rokenrola je i pesma „Pišonja i Žuga“. Prilično je nepotrebno suviše pisati o toj pjesmi jer danas gotovo da i ne postoji ljubitelj rok muzike na ovim prostorima koji tu pesmu ne zna napamet. Pesma je bila inspiracija mnogim naraštajima, a dočekali smo i da njeni glavni junaci budu i glavni junaci jedne pozorišne predstave.

 

U predstavi inspiriranoj pjesmama Zabranjenog pušenja glume Ivan Đorđević (Pišonja), Dejan Karlečik (Žuga), Edit Tot (Amila), Sanja Radišić (Nensi), Dragan Đorđević (Murga drot), Mirko Pantelić (Slavko Pjevač), Miljan Vuković (Lepi) i Pavle Pekić (Guzonjin sin).

 

Nakon premijere predstave, u Pozorišnom klubu “Zeleno zvono” u Zrenjaninu, od 22:00 održaće se „Zabranjene karaoke” u režiji čuvenog animatora Boki-Karaoke, gde će kao specijalni gosti večeri učestvovati Sejo i Igor Brakus, autor emisije “Brakus od 3 do 5” radija B92.

 

O predstavi:

 

Letnje večeri 1991. godine u Sarajevu, dva simpatična sedamnaestogodišnja srednjoškolca (Pišonja i Žuga), igraju fliper, piju pivo, raspravljaju o fudbalu i očekuju dilera Lepog da mu predaju dogovoreni deo novca od prodanih farmerki. Kako nikada u životu nisu bili na moru, odlučili su švercom farmerki zaraditi novac i otputovati na more. Isto tako, niti jedan od njih dvojice do tada nije spavao sa ženom i nekako se naivno, ali sigurno nadaju da će na moru okruženi zgodnim, mladim strankinjama to i ostvariti.

 

O piscu:

 

Vladimir Đurđević rođen je 1977. godine u Beogradu. Završio je gimnaziju u Zemunu, studirao strojarstvo, a zatim dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Autor je nekoliko radio drama, drame „Ne igraj na Engleze“ (BDP), koscenarista je igrane serije „Ono kao ljubav“ (šest epizoda) i scenarista igrane serije „Kuku Vasa“. Drame su mu objavljivane u časopisima Scena i Teatron. Oženjen. Otac devojčice koja je nedavno prohodala. Živi i radi u Zemunu.

 

O režiserki:

 

Slađana Kilibarda je rođena u Zagrebu. Nakon završene gimnazije diplomirala je biologiju na zagrebačkom PMF-u. Kasnije je nekoliko godina radila kao srednjoškolska profesorka. Bavila se dramskom pedagogijom i suvremenim plesom. Od 1995. godine članica je Zagrebačkog glumačkog studija gde se uz pomoć braće Vajevec upoznaje sa glumačkom metodom Lija Strasberga. Godine 1999. upisuje studije pozorišne i radio režije na FDU u Beogradu u klasi profesora Egona Savina i Ivane Vujić. Za vreme studija asistirala je brojnim eminentnim redateljima.

 

Režije: VUKOVI Alfred Brust, scena MATA MILOŠEVIĆ, gostovanje NP Beograd, međunarodni studentski festival Zagreb (ITD teatar) PRIČA O DŽIPSIJU TROLMANU Dušan Cvetić, Atelje 212 Beograd LER Maja Pelević, NP Subotica SAVRŠENI SUPERHEROJ Iva Modli, Kerempuh Zagreb RASPRAVA Pjer Marivo, SNP Novi Sad EPITAF Dora Delbianco, BNP Zenica NEVAKAT Hasan Džafić (Derviš Sušić), BNP Zenica MONSUN U APRILU Terezija Valtzer.

 

O tekstu:

 

Kompilacijom likova iz pjesama Zabranjenog pušenja i osnovnom radnjom koja izvorno poteče od pesme „Balada o Pišonji i Žugi“, te stavljanjem cele te priče u kontekst 1991. godine kada počinje rat u Jugoslaviji, Đurđević zaoštrava sukob, podiže ga na višu razinu i za razliku od vremena kada su pesme nastale, gde je osnovni sukob bio prvenstveno klasne prirode, sada se stvar vrti oko nacionalnih, političkih i društvenih previranja. Ljubav, prijateljstvo i odlazak na more ugroženi su zbog svega što se u tom vremenu oko njih događa. Vladimir jako interesantno, s puno ljubavi i vrlo inteligentno raspisuje svaki od svojih osam likova. Tekst u osnovi govori o socijalizmu, prvenstveno o njegovim manama, ali i o nekim pozitivnim stranama tog društvenog uređenja. Govori o tome da je i tada postojalo vrlo izraženo raslojavanje društva, da su deca rukovodioca i političara bila (kao i oni sami) privilegovana, da je radnička klasa bila obespravljena, da siromašni klinci nisu bili poželjni na buržujskim mestima, da je milicija bila korumpirana, da su svi sanjali inostranstvo tzv. zapad, da je nacionalizam doveo do razdora, rata i ubijanja. Danas živimo u kapitalizmu (društvu koje smo toliko sanjali), velika cena je plaćena, a sve je ostalo potpuno isto. Kada bi danas uzeli neka dva sedamnaestogodišnjaka iz Sarajeva, oni bi nam mogli ispričati potpuno identičnu priču u kojoj gotovo ništa nije izmenjeno i gde to divno blagostanje kapitalizma nije napravilo veliki korak napred.