Jazz legende u istom bendu na Nišvilu 2011: Chico Freeman & Milcho Leviev Quartet

Jazz legende u istom bendu na Nišvilu 2011: Chico Freeman & Milcho Leviev Quartet

Sastav koji zajednički predvode Chico Freeman jedan od najistaknutijih savremenih jazz saksofonista i verovatno najpoznatiji disident kada je reč o jazz muzičarima iza nekdašnje „gvozden zavese“ i jedini dobitnik jazz Grammy nagrade sa prostora Istične Evrope – Milčo Leviev nastupiće prvog dana Nišville jazz festivala (11. avgust). Članovi kvarteta su i bubnjar iz Švajcarske Joris Dudli i kontrabasista iz Bugarske Vasil Hadzhigrudev.

Chico Freeman (sin takođe poznatog saksofoniste Vona Freemana) počeo je da svira trubu, a za saksofon se opredelio relativno kasno – sa 17 godina i to baš u vreme kada je  dobio stipendiju za studije matematike na Northwestern Univerzitetu. Međutim, ozbiljan rad na tenor saksofonu (8 do 10 sati vežbanja dnevno) – veoma je brzo dao rezultat, pa je Chico svoje profesionalno interesovanje usmerio ka muzici, upisavši u Čikagu Muzičku školu čuvene Asocijacije za razvoj kreativnih muzičara (AACM), a diplomirao je teoriju i kompoziciju  na Governors State Univerzitetu. Jedno vreme je sarađivao i sa poznatim blues izvođačima (Memphis Slim, Lucky Carmichael) a prvu ploču pod svojim imenom objavio je 1976 („Morning Prayer“). Sledeće godine preselio se u Njujork, a Elvin Jones, Sun Ra, Sam Rivers, Jack DeJohnette, Don Pullen samo su neki od velikana sa kojima je u to vreme sarađivao. Potom objavljuje još nekoliko odlično ocenjenih albuma: „No Time Left“, „Tradition in Transition“ i „The Outside Within“ za koji je dobio priznanje „Ploča godine“ po izboru magazina „ Stereo Review“.

Krajem sedamdesetih zajedno sa Wynoton Marsalisom smatraju ga predvodnikom nove generacije modernista koji su ipak čvrsto oslonjeni na jazz tradiciju. Osim Marsalisa na Freemanovom albumu „Destiny’s Dance“ svirali su i Bobby Hutcherson i Cecil McBee. Predvodio je svoje sastave „Guataca“ (u kojem su svirali i Hilton Ruiz, Ruben Rodriguez, Yoron Israel, Giovanni Hidalgo) i „Brainstorm“, a na spisku muzičara sa kojima je sarađivao su i Chaka Khan, Tomasz Stanko, Celia Cruz, Tito Puente.

Još u vreme dok je na Državnoj muzičkoj akademiji u Sofiji studirao klavir i kompoziciju, bilo je očigledno da je Milčo Leviev vanserijski talenat i kada je reč o klasičnoj muzici, ali i džezu za koji se zainteresovao još u tinejdžerskim godinama slušajući emisije Willis Conovera na „Glasu Amerike“ (kome je u čast, pre par godina organizovao koncert na kojem su nastupili najpoznatiji muzičari rođeni u socijalističkim zemljama: Paquito D’Rivera and Friends: Milcho Leviev, Horacio Hernandes, George Mraz, Valery Ponomarev)

Bio je za dirigent Big Banda Bugarskog nacionalnog radija (’62 – ’65)  gde je kroz svoje, u ono vreme veoma avantgardne  kompozicije – kombinaciju džeza i muzičkog folklora – postavio standarde koji su etablirani tek godinama pa i decenijama kasnije. Od 1965. godine vodio je manji sastav Jazz focus sa kojim je osvajao nagrade na mnogim jazz festivalima pa i na čuvenom Montreux festivalu. Godine 1970. iz političkih razloga je napustio Bugarsku (gde mu je dozvoljeno da se vrati i nastupa tek posle 1980.)  i preko Nemačke, gde je kratko radio sa Albertom Mangelsdorffom, otišao u Los Angeles gde postaje pijanista i glavni aranžer Big Benda Dona Elisa (potpisao je i aranžmane za muziku u čuvenom filmu „Francuska veza“).

Snimao je i išao na turneje sa sastavoma koji su predvodili Billy Cobham, Art Pepper, Roy Haynes, Dave Holland…  Za aranžman kompozicije „Blue Rondo A la Turk“ na albumu „Breakin’Away“ Al Jarreau-a (na kojem je i svirao klavir) dobio je Grammy,  a imao je i nomiciju za vokalni aranžman Parkerove „Confirmation“ na albumu grupe Manhattan Transfer. Osim što je i dalje veoma aktivan – predaje kompoziciju na University of South California i redovno drži radionice  na New Bulgarian University u Sofiji. Nekadšanji poslodavac Don Elis je još 1974. godine u intervjuu za Downbeat rekao: „Milčo Leviev je definitivno jedan od jazz genija današnjice“.