Psiholozi: Vreme je za akciju i pomoć a ne za strah i paniku

Nezapamćene poplave koje poslednjih dana pričinjavaju veliku štetu širom Srbije kod dela javnosti izazvale su paniku i strah, protiv kojih se, savetuju stručnjaci, treba boriti tako što ćemo pokušati da nađemo zrno optimizma bar u činjenici da je spaseno na hiljade života i da su ljudi iskazali nesebičnu pomoć.
Prema rečima doktora Srđana Milovanovića iz Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije potrebno je da se oni, koji nisu u objektivnoj opasnosti, poput građana Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, drže saveta zvaničnih institucija, da pokušaju da prepoznaju paniku, i da nađu način da joj ne podlegnu.
-Panika se širi kao vetar, a kada su u pitanju neproverene informacije strah čini svoje. Ona ne može da se lako reši, ali upravo zato treba osobama u strahu ukazati na pozitivne stvari, kao na primer da je veliki broj ljudi dobio pomoć, ali i da mnogi drugima pomažu – rekao je Milovanović.
On ističe da je Srbija ipak organizovana zemlja u kojoj će biti hrane i vode za sve i da nema potrebe da ljudi prave zalihe osnovnih namirnica.
-Država je tu da nam izađe u susret i pomogne svima. Ako i dođe do poremećaja u vodosnabdevanju imaćemo tačnu informaciju. Niko neće ostati žedan i sigurno niko neće umreti bez vode danas u Srbiji – istakao je Milovanović.
Prema njegovim rečima, vreme je za akciju i pomoć, a ne za strah i podsetio da su sve zdravstveni centri u Srbiji, kao i psihološko-psihijatrijske službe, spremne za pomoć ugroženom stanovništvu. Asistent na Departmanu za psihologiju Fakulteta za medije i komunikacije magistar psihologije Ana Vlajković naglasila je da je potrebno verovati institucijama, poput Instituta za javno zdravlje „Batut“, kada daju informacije o ispravnosti vode.
Ona je u izjavi za Tanjug ocenila da su poplave u Srbiji katastrofalan životni događaj, koji će uticati na zemlju narednih godina, ali da je potrebno sačuvati optimizam.
-Svojim bližnjima treba pomoći smirenošću i optimizmom. Ako je dete uznemireno potrebno je da najmirnija osoba u porodici zagrli to dete, da razgovara s njim. Isto je i sa odraslim osobama. S njima treba da razgovara onaj ko je najmanje uzmeniren i ko ima optimistički pogled na celu situaciju – smatra Vlajković.
Prema njenim rečima bližnjima pod stresom treba ukazati na činjenicu da ipak postoji nada, da je, uprkos uništenju i žrtvama, sačuvano na hiljade života i da nije sve izgubljeno.
-To je ono što se radi u intervencijama u ovakvim situacijama, ističe se da je najbitinijii život. Kada je 1995. bila operacija Oluja, kada je prošao taj prvi nalet, ljudi su najviše žalili za fotografijama, a ne za kućom ili imanjem. Žalili su za uspomenama i tako će biti i sada – rekla je Vlajković.
Psiholog Boris Popov sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu istakao je da trenutno preovladava panika kod životno ugroženih od poplava i da na njih treba apelovati da se maksimalno pridržavaju uputstva iz kriznih štabova.
-Tu ne sme biti improvizacije, već se jednostavno striktno treba pridržavati uputstava za evakuisanje, čak i kada smatramo da za evakuacijom nema potrebe – rekao je Popov.
A kad je reč o građanima Srbije koji nisu direktno ugroženi poplavama, Popov je apelovao na medije da ne uznemiravaju javnost, da izveštavaju izbalansirano, da se klone senzacionalističkih vesti, ali i od negativnog izveštavanja.
-Pominjanje samo onoga što je negativno definitivno kreira jednu vrstu uznemirenosti kod ljudi. Od toga da će biti kastastrofa, da se nećemo izvući, da će biti dugotrajne posledice. Sve te posledice će biti i one će biti teške, međutim potrebno je balansirano izveštavati kako o teškim posledicama, tako i pozitivnim pomacima i poboljšanjima – smatra Popov.
Kako je objasnio, na taj nači će u svesti građana biti formiran balansiran stav, oni onda neće biti skloni panici i strahu, već će im takav stav omogućiti da se organizuju u pružanju dalje pomoći.