runner-405773 1920

Ova navika će vam promeniti život

Šta bi bilo kad bi postojala jedna navika koja može da ostvari sve ovo:
– poboljša sposobnost učenja i stvara moždane ćelije
– umanji stres, bes, aksioznost i depresiju
– poboljša koncentraciju, pažnju i budnost
– popravi raspoloženje
– razvije samokontrolu, otpornost i motivaciju
– podstakne samopouzdanje i društvenu aktivnost
– smanji rizik od poremećaja vezanih za starost kao što su Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest i drugi oblici demencije
– Da ne pominjemo jačanje kardiovaskularnog sistema, smanjenje krvnog pritiska, regulaciju nivoa glukoze, jačanje imunološkog sistema i kostiju.
Ako bi jedna navika mogla da postigne sve ovo, da li bi postala deo vašeg načina života?
Ispostavlja se da ova navika postoji i da je naučno dokazano da postiže sve navedeno.
Ova navika se zove vežbanje.
Dr Džon Dž. Rejti (John J. Ratey) opisuje sve ovo u svojoj popularnoj knjizi pod nazivom Spark (Varnica), u kojoj vežbanje naziva ,,najmoćnijim sredstvom koje imate za optimizaciju funkcije mozga“. Rejti je vanredni klinički profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu Harvard, opštepriznati stručnjak u oblasti neuropsihijatrije koji je sproveo brojna istraživanja da bi dokazao neverovatne efekte vežbanja na mozak. Toplo preporučujemo ovu knjigu za sve koji žele da saznaju nešto više o tome kako vežbanje poboljšava zdravlje mozga.
Ali ako nemate vremena a želite da znate šta treba da radite, evo režima vežbanja kog Rejti preporučuje za optimalnu funkciju mozga:
– Najmanje što možemo je da sledimo preporuke za javno zdravlje koje pozivaju na neku vrstu aerobne aktivnosti umerenog intenziteta u trajanju od 30 minuta najmanje pet dana u nedelji.
– Prema rečima Rejtija, još bolje je da se bavimo nekom vrstom aerobne aktivnosti šest dana u nedelji, u trajanju od 45 minuta do sat vremena. Pritom, četiri dana u nedelji ta aktivnost treba da bude duža i umerenog intenziteta (65-75 odsto maksimalnog pulsa) a dva dana kraća i visokog intenziteta (75-90 odsto). Vodite računa da dani aktivnosti visokog intenziteta ne budu jedan za drugim kako bi se telo i mozak oporavili.
– Aerobne vežbe kao što su trčanje, vožnja bicikla ili plivanje su odlične, ali najbolja vrsta aerobne aktivnosti je u stvari ona koju zaista možete da ugradite u svoj način života. Ako niste bili aktivni neko vreme, najbolji način da počnete je da počnete da šetate.
– U danima sa kraćim aktivnostima visokog intenziteta, dodajte neku vrstu treninga snage ili otpora da biste razvili mišiće, ojačali kosti i zaštitili zglobove (radite tri serije vežbi sa tegovima sa 10-15 ponavljanja).
– Obratite pažnju da ubacujete složenije aktivnosti koje razvijaju veštine, predstavljaju izazov za mozak i pomažu vam da ostanete okretni – na primer planinarenje, borilačke veštine, gimnastika, ples, joga, pilates ili vežbe ravnoteže. Sportovi sa reketom su posebno dobri zato što istovremeno utiču na kardiovaskularni sistem i mozak. Prema rečima Rejtija, ,,kombinacija izazova za mozak i telo ima jači pozitivan efekat nego samo aerobne vežbe“.
– Rejti govori o prednostima vežbanja sa drugima. Društvena interakcija je odlična za zdravlje, smanjuje stres i podstiče motivaciju. ,,Vežbanje stvara gradivni materijal za učenje a društvena interakcija ga cementira“, kaže Rejti. Zato razmislite da se pridružite grupi za vežbanje kako biste se pokrenuli i ostali aktivni.
Opšti savet koji Rejti daje jeste da ,,uđete u formu i onda nastavite da pred sebe postavljate izazove“. On savetuje da radite nešto skoro svakog dana ali da imate fleksibilan program i da ga prilagođavate isprobavanju novih stvari.
Vežbanje je neverovatno moćno i za um i za telo. Budni smo najmanje 16 sati dnevno. Samo jedan sat (ili čak pola sata) vežbanja će biti najvažnija stvar koju ste uradili tokom celog dana!

Povezana vest:  Vatrometom i šetnjom otvoren novi most na Adi (FOTO)

Izvor: http://www.huffingtonpost.com/andrew-merle/this-habit-will-change-yo_b_8385642.html