Parfe – novi omiljeni Frikom sladoled u čašici

Parfe – novi omiljeni Frikom sladoled u čašici

 

Uprkos postojećem verovanju, sladoled nije samo letnja poslastica već se može konzumirati tokom cele godine. Zato je kompanija Frikom ljubitelje sladoleda ove zimske sezone obradovala novom Parfe sladolednom poslasticom u čašici.

Parfe je kremasta masa sladoleda ukusa čokolade prožeta prelivom od maline. Posebnu notu daju i krckavi komadići lešnika koji pomešani u sladolednu masu osvajaju sva čula dobrih poznavaoca tradicionalne Parfe kreme. Zahvaljujući toplijem ukusu, Parfe sladoled se brže topi u ustima stvarajući kremasti efekat.

Novi Parfe sladoled, kompanija Frikom predstavila je na promociji održanoj u restoranu La Costa nova.

Tom prilikom doktorka Mirjana Mićović, pedijatar iz Doma zdravlja Stari grad ukazala je da je konzumacija sladoleda, kako za decu tako i za odrasle, poželjna u bilo koje doba godine.

– Konzumiranje sladoleda zimi bolje je nego leti, jer zbog temperaturne razlike između tela i spoljašnje sredine koja je manja nego kada su velike vrućine, ne dolazi do „temperaturnog šoka“ – rekla je dr Mićović. Ona je ukazala da se u severnim zemljama, sladoled upravo i jede više zimi, dok se  leti piju topli čajevi jer se „na taj način smanjuje znojenje, koje je leti intenzivnije“.

Doktorka Mićović je poručila da je pogrešno mišljenje da konzumacija sladoleda dovodi do upale krajnika već da se upala krajnika dobija isključivo od bakterija i virusa.

Kako je istakla, sladoled je korisna poslastica tokom cele godine jer može da zameni užinu i utiče na dobro raspoloženje.

– Sladoled ne treba jesti na brzinu i halapljivo gutati. U njemu treba uživati uzimanjem malih količina koje se polako tope u ustima – rekla je dr Mićović i naglasila da su za decu, ali i odrasle, najbolji sladoledi u kornetu ili čašici jer mogu da se jedu polako, te deca sa njima neće isprljati ruke i garderobu.

Da li ste znali?

Prvi sladoled napravljen u drevnoj Kini

Stari zapisi navode kako sladoled originalno potiče iz Kine gde se mešao led sa mlekom i dobijala prva mešavina za koju možemo reći da je preteča današnjeg sladoleda. Prvi pravi sladoled u Europu doneli su Arapi, koji su za vreme svoje vladavine na Siciliji upoznali Italijane sa veštinom zamrzavanja sladoledne kreme.

Ćak su i stari Rimljani konzumirali poslasticu od mešavine leda, raznog voća i meda.

Potrošnja sladoleda u Srbiji manja tri puta nego u Evorpi

Istraživanja su pokazala da se tokom godine u Evropi prosečno pojede 7,2 litra sladoleda po glavi stanovnika. Međutim, isto istraživanje pokazuje da se najviše sladoleda tokom godine ne pojede u toplim mediteranskim zemljama već upravo suprotno, najveći konzumenti sladoleda u Evropi su hladne skandinavske zemlje. Prednjače Norveška i Švedska čiji građani pojedu godišnje prosečno 15,2, odnosno 14 litara sladoleda po glavi stanovnika. Ova statistika ukazuje da se u hladnim zemljama na severu Evrope sladoled ne jede samo leti, već tokom cele godine.

U Srbiji vlada drugačije mišljenje pa većina sladoled konzumira samo kada je napolju toplo. Rezultati istraživanja pokazuju da prosečna godišnja potrošnja sladoleda u našoj zemlji iznosi 2,1 litar po glavi stanovnika.  To je skoro osam puta manje nego u Norveškoj. Ako uporedimo podatke sa podacima potrošnje sladoleda iz zemalja u okruženju, Srbija takođe zaostaje skoro za 100 odsto. U Hrvatskoj se u godšinje prosečno pojede 5,1 litar sladoleda, a u Sloveniji 4,7 litara.