EXIT 2012
Sa druge strane Egzita ili Kako se poštujemo!
Jedan od najvećih muzičkih festival u regionu, festival na koji se ugledaju mnogi, među kojima i Elevation festival (Sofija, Bugarska) koji je održan drugi put ove godine ovoga puta i bio je mnogo bolje organizovan nego novosadski, jer je, čini se, pao je na ispitu. Naime, na ovogodišnjem Egzitu angažovano je 1.500 volontera iz svih krajeva sveta, koji brinu da na festivalu i u Egzit kampu sve funkcioniše u najboljem mogućem redu. Visokom ugledu te manifestacije značajan doprinos su dali upravo volonteri koji su angažovani na poslovima obezbeđenja, prevodilaca, medicinske pomoći, prodaje ulaznica, pića i drugim stvarima neophodnim za uspešno funkcinisanje tako velikog događaja a ove godine kažu da bi bilo dobro da dobiju barem majcu sa logom Egzit festival.
Veliki deo poslova koje sada „pokrivaju“ volonteri prethodnih godina je bio plaćen, a sada mladići i devojke koji rade veoma često nimalo lake poslove u vidu nadoknade imaju obezbeđen smeštaj u Egzit kampu, dva sendviča dnevno i tri flašice vode na dan. Mada juče, subota, kako smo čuli ceo dan nije bilo vode.
Neizostavni pratioci tako velikih manifestacija su ulični prodavci, a ove ih godine, čini se, ima više nego ikada. Posebno atraktivna lokacija za prodavce je Petrovaradinski most, u narodu poznat kao „Duga“, koji je svakodnevno od ranih popodnevnih, pa do jutarnjih sati okupiran prodavcima suvenira, rakije u epruveticama, cigareta, pića i drugih proizvoda. Po bogatstvu ponude i načinu prezentacije i reklamiranja Egzit je postao sve sličniji manifestacijama koje se organizuju širom Srbije, a manje su urbanog karaktera od festival na Petrovaradinskoj tvrđavi. Mnogi od prodavaca tvrde da je poseta značajno manja nego prethodnih godina, što je, kako kažu, uz povećanu konkurenciju učinilo da zarada ne bude ni blizu planiranoj.
Oni koji nemaju razloga da se žale na promet su prodavci kuvanog i pečenog kukuruza, koji su raspoređeni na Tvrđavi i na bukvalno svim prilaznim putevima. Kukuruz je jedini prehrambeni artikal koji je u ranim jutarnjim satima u dovoljnim količinama dostupan posetiocima Egzita, pa se prodaje „k“ o alva“ i to po ceni od 100 dinara po komadu. Na „Dugi“ su stacionirane i sve kategorije tapkaroša, od onih koji prodaju ili kupuju ulaznice do onih koji s makazicama čekaju da otkupe ili prodaju neku narukvicu. Mada tokom jučerašnjeg dana karte su se preprodavale i kod štanda za pres akreditacije.
Ono čega je evidentno značajno manje od prethodnih godina su prodavci roštilja kojih je na celoj Tvrđavi svega pet-šest i koji se listom žale na slab promet.
Štand koji je verovatno najposecćeniji od svih i skoro stalno je prebukiran je prostor za masažu koji radi od devet ujutru do jedan sat posle ponoći. U njemu uvek rade po dva masera, a već u 11 sati svi termini su „rasprodati“. Masaža je besplatna i traje 10 minuta, a za usluge masera jednako su zainteresovani i mladići i devojke. Pored dobre masaže, posetioci tog štanda dobijaju i savete o zdravom načinu života, ishrani i fizičkoj aktivnosti.
A sada su na redu novinari!
Uslovi za rad novinara koji izveštavaju sa Egzit festivala iz godine u godinu su sve lošiji. Izgleda da organizatori smatraju da je novinarima, kao u slučaju volontera, dovoljno samo obezbediti besplatan ulaz. Mada to nije tačno! Nositi opremu, nekih 30 kilograma, a da te pritom jure za kartu, da ti obezbeđenje pet puta otvara torbu da vidi da li švercuješ vodu koje neme u pres centru ostaje da se promeni. Na nekim drugim festivalima, koji žele da se ugledaju baš na Egzit imaju odvojen ulaz za medije jer na tvrdjavi postoji samo jedan ulaz koji koriste mediji i publika. Nema mesta za parking a Petrovaradin, tačnije ulica koja vodi do ulaza zatvara se u 17 časova a vi “sedma silo” šipčite.
Inače, u izuzetno prljavom i neuglednom improvizovanom pres centru postoji svega desetak stolica, oko kojih se svake večeri predstavnici sedme sile naprosto otimaju. Sinoć internet nije ni radio tako da je bilo problema i oko slanja izveštaja a da ne pričamo o videu i foto.
Kako sam navikao da imam barem minimum uslove za rad, sto, stolica, internet, malo vode i kafe (da li je tri u jedan ili filter ili šta god) juče nije bilo ničega od navedenog. Vode nema nigde u blizini, a više nego neljubazno obezbeđenje strogo zabranjuje unošenje bilo kakvih napitaka, pa čak i flašica sa vodom. O nedostatku i kašnjenju informacija o programu ne treba ni trošiti reči.
Izgleda da su organizatori stigli do broja 13 u organizaciji manifestacije pa su malko zaboravili na sitnice pogotovo na sitnice gde se radi o besplatnom marketingu, a to su upravo novinari koji izveštavaju, fotoreporteri i kamermani ali i volonteri.
U subotu uveče, jedino mesto na Petrovaradinu, tokom trajanja trećeg dana Egzit festivala, bila je na JDX Backstage, tačnije Džek Danijels punkt i tu su se predstavnici sedme sile jedino, čini se, osećali prijatno. Ipak, ostaje da se vidi da li će se situacija popraviti na festivalu što se volontera i predstavnika sedme sile tiče a publika je ta koja odlučuje da li će ići na Egzit, mada je ove godine, kako mnogi kažu, mnogo manje fanova festivala nego prethodnih.
Leave A Comment