BACAČICA KOPLJA MARIJA VUČENOVIĆ

 

Bez žurbe do zvezda

Kada smo pozvali Dragišu Đorđića, trenera Srema iz Sremske Mitrovice, sa namerom da porazgovaramo o njegovoj učenici Mariji Vučenović, uzvratio je pitanjem:

– Da nije malo prerano da se piše o njoj?

Razloga za tekst ima više nego dovoljno, jer je reč o devojci koja je za svoje godište (rođena je 4. aprila 1993), druga na ovogodišnjim svetskim rang listama u bacanju koplja daljinom od 51,73 m, vicešampionki Ejofa u Tampereu i četvrtoj mlađoj juniorki na Prvenstvu sveta na kome su učestvovale godinu dana starije rivalke.

marija vucenovic atl

Marija je atletičarka po genima. Bila je predodređena da se bavi Kraljicom među sportovima, s obzirom da joj je i majka Dragana (tada Vićentić) trčala 400 metara i kao 15 – godišnjakinja ostvarila rezultat od 57 sekundi. Već je bila viđena za Olimpijske igre u Moskvi, kada se okrenula rukometu.

– Na majku je Marija nasledila brzinu. Došla je u klub sa 10 godina. U početku je zato trčala sprint. Prošla je kroz pionirsku školu kod Gorana Hodobe.  Oprobala se i u štafeti. Kao 12 – godišnjakinja je slučajno bacila koplje na treningu i to odmah 28 metara. U našim anti  uslovima za atletiku ako je već imala mogućnosti da bira između sprinta i koplja, logično je da odabere koplje. Bilo je jasno da će preći kod mene i radimo zajedno pet sezona – seća se Dragiša Đorđić. – I ovako nam vremenska prognoza određuje dnevni raspored, a tek da je ostala u sprintu… Prošle zime nije bacala koplje jer nismo imali svlačionicu pa nisam smeo da rizikujem da se razboli. Da imamo ikakve uslove bili bi svi bar 40 odsto bolji, radilo bi se po planu, ne bi se improvizovalo.

Povezana vest:  Bekrić: Ovo je veliki dan u mom životu

Usledio je sa 13 godina najbolji rezultat u državi svih vremena za uzrast mlađih pionirki (38 metara), pa je sa 14 godina spravu zabola na 44 metra, a kao starija pionirka opet je bila najbolja u svom uzrastu ikada kod nas sa 48,60. Uvek je pobeđivala i u bacanju kugle, a medalje bi osvajala i u starijem uzrastu.  Prva mlađejuniorska sezona donela joj je rezultat od 51,73 m, samo sedam centimetra do rekorda koji je u poslednjoj mlađejuniorskoj sezoni ostvarila mnogo poznatija prethodnica takođe iz Sremske Mitrovice, Tatjana Jelača.

Na sve nabrojano njen trener opet spušta loptu:

– Ništa mi ne znače ti rekordi. Suština je u tome da sav potencijal ostvari kao seniorka.

Jelača je sa 51,80 pobedila na Ejofu 2007. u Beogradu. To je mlađejuniorski rekord države i do ove sezone najbolji rezultat na ovom takmičenju.

– Mnogi me pitaju za taj rekord Tatjane Jelače, odnosno za rekorde, mlađejuniorski i juniorski, koji je ujedno i seniorski. Isto im odgovorim kao za ostale rezultate u mlađem uzrastu. Marija je bila vicešampionka Ejofa u Tamperu sa 51,46, a šampionka iz Estonije, Lazme, bacila je 53,66. Ko sada još zna za to. Da su seniorke cela Srbija bi upamtila ta imena. Polako. Reč je o prolaznim stanicama.

Najveće ovogodišnje takmičenje, Prvenstvo sveta za mlađe juniorke, bilo je u Bresanoneu (Italija). Za pet centimetara Mariji Vučenović izmakla je bronzana medalja.

Povezana vest:  Ćuprija domaćin Balkanskog krosa

– To je jedan od pokazatelja kako neke nepredviđene stvari mogu da poremete precizne planove. Mesec dana uoči odlaska u Italiju počele su da je bolje pokosnice. Nikako nisam mogao da odradim završni trening tehnike bacanja kako valja. Od bolova nije mogla da se zaleti, a još manje da izvede završni deo gde je pritisak velik. Improvizovali smo sa medicinkom, sela bi na stazu i bacala.

Sve je to donelo nesigurnost pred put. U kvalifikacijama je  u prvoj seriji zabeležila ove sezone najboljih 51,73, ali se odsustvo rada sa spravom odrazilo negativno u finalu.

– Prestupila je odmah na početku i ukočenost se osećala sve vreme. Bacila je 51,42, a do bronze se dolazilo sa 51,47!

Devojka koja je stala na treće mesto pobedničkog postolja, Nemica Henkel, uspela je samo jednom da prebaci 50 metara, za razliku od Vučenovićeve kojoj  je to pošlo pet puta za rukom (uz početni prestup), od čega su tri hica bila bolja od 51 metra! Serija pokazuje da je mogla daleko, daleko bolje.

To će, očigledno, ostati za prve Olimpijske igre mladih  u Singapuru, što joj je najvažniji cilj 2010. godine. U sezonu ulaz kao druga na svetskim rang listama od svih rivalki.

– Ali će i to biti samo kontrolni prolaz za seniorski uzrast. Znate zašto to stalno ponavljam? Imao sam u karijeri izuzetno talentovanu decu, kao Dolores Đaković, možda i talentovaniju od Ivane Španović. Mnogo dečjih bolesti valja proći: navikavanje na popularnost, na velike reči bez opravdanja, tapšanje po ramenu dobronamernih i onih drugih, pritisak tokom odbrane osvojenih titula, povredica, svakakvih emotivnih kriza…. Mnogo toga predviđenog, ali što je gore i nepredviđenog može da se dogodi na putu sazrevanja sportiste… mnogo kockica treba složiti da bi mozaik prikazao sliku koju zamisliš.

Povezana vest:  SP DAEGU 2011, Bolt: To što sam pobedio nije dokazivanje

BRZINA ISPRED SNAGE

Marija je prirodno snažna, zato je i određena za koplje, ali iskusni stručnjak Nikola Tomasović tvrdi da ima velikih mogućnosti za napredak i kroz vežbe snage.

– S njom praktično nisam radio snagu. Ima vremena. I dalje je na opšte fizičkom razvoju, pa može da skoči uvis 1,50 metra, trči 60 na svoj znak za 7,7 sekundi, skače udalj pet metara… Upravo završavam knjigu o bacanju koplja gde u prvi plan stavljam brzinu, s čime se složio i Umek, slovenački stručnjak, koji je tokom vikenda bio u Mitrovici – objašnjava Dragiša Đorđić. – Nažalost, kod nas se finansira po rezultatu, a ne naučno dokazanom potencijalu kao u Rusiji na primer. Zato imamo  veliki broj „penzionera“ sa 17 godina, kao i istinskih talenata u koje nije ulagano pa su odustali.

 

ŠKOLA U PRVOM PLANU

Marija Vučenović ide u Medicinsku školu, gde ima veliko razumevanje profesora, pa je bila dve nedelje oslobođena nastave uoči Prvenstva sveta.

– Sada je drugi razred. To je elitna škola. Insisiram na tome da redovno poađa nastavu i da se ostvari i na tom polju, poput: Edvardsa, Mozesa, Isinbajeve, Bubke… Svi su fakultetski obrazovani, kompletni ljudi. Takođe se trudim da se razvija normalno i kroz druženje, da ima vremena za sebe.