Večeras Superboul, Amreika u transu!

Amerika će danas zaustaviti sve svoje poslove, neće biti važno da li su u Beloj kući demokrate ili republikanci, da li je nezaposlenost porasla za koji promil u poslednjem tromesečju i kakvo je stanje na ratnoj mapi Avganistana – igra se Superboul, finale u američkom fudbalu.
Mesta u barovima su rezervisana, bez obzira na to da li će u njima sedeti poslovni ljudi u srcu Menhetna, farmeri iz Smitvila u Teksasu koji broji ispod hiljadu stanovnika ili navijači Baltimora iz brojnih geta u tom gradu.
Onih, nešto više od 100 miliona Amerikanaca koji utakmicu budu pratili iz svoje kuće, neće se mnogo razlikovati od svojih prijatelja koji se odluće za pabove.
Scenario je, i na jednom i na drugom mestu, već poznat i ne menja se godinama. Pivo i pileća krilca se neće štedeti, dok se na velikim televizijskim ekranima igraći San Franciska i već pomenutog Baltimora budu borili da odnesu pobedu.
Pošto je Amerikancima statistika „u krvi“, već je izraćunato da će tokom Superboul vikenda, navijaći pojesti 1,23 milijarde pilećih krilaca i popiti 50 miliona gajbi piva.
Domaćin, Nju Orleans, pre osam godina u vestima zbog uragana Katrina, sada je opet obasjan medijskim reflektorima. Ovog puta, na sreću, iz drugih, boljih razloga.
Nešto manje od 70 hiljada srećnika koji će biti na stadionu Mercedes Benc Superdoum, to zadovoljstvo je platilo u proseku 2.200 dolara po osobi.
Ruke se već trljaju, 157 miliona dolara samo od prodatih ulaznica lepa je suma.
Finalu se raduju i televizije, pošto će prodavati ono što najviše vole – reklame. Ove godine će spot od pola minuta koštati oko 3,8 miliona dolara. I dalje dovoljno primamljivo i ne preskupo za Koka Kolu, Hjundai, Kiu, Fijat, Pepsi, Paramaunt, Ford, Tojotu, Folksvagen?
Ukupno, oko 35 kompanija potrošiće blizu 133 miliona dolara. Oćekivanja navijaća su razlićita, iako se tim iz San Franciska za nijansu bolje kotira na kladionicama od Baltimora, pa ima veće šanse da odnese Lombardijev trofej. Međutim, deluje da bi mediji, sportski komentatori i amerićka javnost više volela pobedu tima sa istoćne obale.
Tu dolazi do izražaja ono što ćesto viđamo u holivudskim filmovima, mali ćovek/tim, pobeđuje Golijata.
Jedna prića daje poseban šmek takvoj ideji. Prića o Reju Luisu, tridesetsedmogodišnjem igraću Baltimora, kome je posle 17 sezona ovo poslednja utakmica u NFL.
„Amerićki san je da on u poslednjim trenucima utakmice , pretrći 50 jardi i donese svom timu pobedu u dramatićnom finišu“, piše JuEsEj Tudej, opisujući verovatno neki budući film ako bi se to sutra i dogodilo. Njegov saigrać iz tima Ankuan Boldin kaže da je to san svakog igraća. „Da ođašete kao pobednik na belom konju i da vaš poslednji potez godinama puštaju na špicama televizijskih emisija“, reći su krilnog igraća Baltimora.
„Šsoutajm“ je ono što Amerika oćekuje od svakog velikog događaja, bez obzira na to da li je to inauguracija predsednika, sahrana neke pop ili rep zvezde, a kada je u pitanju Superboul, ta predstava koja se izvodi na poluvremenu ćesto baci u zasenak celu utakmicu.
Lane su „svojih pet minuta“ imali Madona i kao njena podrška Si Lo Grin i Niki Minadž, a ove godine će to dobiti Bijonse. Doduše, imala ih je i pre desetak dana, upravo na inauguraciji Baraka Obame. Nije se proslavila.
Tek posle pažljivog gledanja snimka, otkriveno je da himnu nije otpevala uživo, već na plejbek. Opravdanja su išla od toga da nije imala dovoljno vremena da se uvežba s armijskim horom do toga da je hladno i da je postojala opasnost da joj „pukne glas“ u sred inauguracije. Amerika sada ćeka da je vidi na popravnom ispitu. Kad se sve sabere, tu su pivo, pileća krilca, reklame za automobile i koka kolu, Holivud, Bijonse, glamur.. A gde je tu sport? Da, biće odigrana i ta neka utakmica, ali to je u Americi nekako u drugom planu, pored svega ovoga. Ipak, slavlja će biti, u San Francisku ili Baltimoru i građani će u utorak ili sredu doćekati šampione. A, onda, pauza do sledećeg „šoutajma“ i odlićne biznis prilike u Superboulu 2014. godine.