Tizer za TV seriju Žene sa Dedinja na sajtu YouTube

Tizer za TV seriju Žene sa Dedinja na sajtu YouTube

 

Produkcijska kuća „Emoušn“ pustila je na Internet najavni trejler za svoju ambicioznu, visokobudžetnu seriju „Žene sa Dedinja“, čija je prva sezona snimljena prošle godine u režiji Dušana Lazarevića a po scenariju Biljane Maksić.

-Pustili smo trejler (preko sajta Jutjub) da bismo publici zagolicali maštu, a u toku su završni pregovori u vezi sa njenim emitovanjem – rečeno je danas u „Emoušnu“, koji je prve dve epizode serije predstavio beogradskim novinarima u decembru 2009. godine.

U „Ženama sa Dedinja“ igraju Dragan Mićanović, Lena Bogdanović, Irena Mićijević, Anđelka Stević i Maja Noveljić, a tizer se može pogledati OVDE!

„Žene sa Dedinja“ su prva „Emoušnova“ TV serija, i napravljene su, kao i tizer, u tehnologiji visoke definicije (HD), sa raskošnom scenografijom, i uz mnogo kadrova.

Prva sezona sa osam epizoda je snimana tri i po meseca na više od 30 lokacija u Beogradu – uključujući realne objekte u elitnom naselju Dedinje.

U središtu radnje su četiri žene sa Dedinja koje vode naizgled ispunjene živote: gnevna advokatica iz stare beogradske porodice Klara Hadži Popović, uspešna, promiskuitetna vajarka Alisa Velebit, iskompleksirana domaćica Valerija i mlada Čarna Malbaš, supruga pevača Martina Malbaša, slavnog posle pobede na „Beoviziji“.

Serija počinje doseljavanjem Malbaševih na Dedinje, i tragedijom na žurci u njihovoj kući koja će tešnje povezati Klaru, Alisu, Valeriju i Čarnu.

Režiser Dušan Lazarević, koji poslednje 22 godine živi u Londonu, rekao je prošlog decembra da je prihvatio da radi seriju zato što su mu se dopali potencijal i višeslojnost teksta Biljane Maksić, kao i činjenica da je glavnu mušku ulogu dobio njegov prijatelj sa studija Dragan Mićanović, sa kojim je snimio diplomski film.

Prema njegovim rečima, izazov je bio da se poznata priča o četiri žene – kakva je viđena u „Očajnim domaćicama“ – prilagodi srpskom kulturnom miljeu, to jest „da se uvuče u balkanski, pa u beogradski, a onda i u izmešteni dedinjski identitet“ ali tako da je moguće saživljavanje sa likovima.

-Želeo sam da radim u Beogradu. Hteo sam da iskustvo iz Velike Britanije primenim u Srbiji. Smatram da ovde ima talentovanih ljudi, i da to treba iskoristiti do maksimuma – rekao je Lazarević.