SVETSKA PRVENSTVA ISTORIJAT, Na Mundijalima 142 crvena kartona

SVETSKA PRVENSTVA ISTORIJAT

Na Mundijalima 142 crvena kartona

 

Žuti i crveni kartoni koriste se od Svetskog prvenstva u Meksiku 1970. godine.

Do sada su podeljena 142 crvena kartona, a prvi je dobio, četiri godine posle Meksika, Čileanac Karlos Kaselji 14. juna 1974. na utakmici sa domaćinom prvenstva SR Nemačkom.

Najbrži crveni karton dobio je Urugvajac Serđo Batista – u 55. sekundi utakmice sa Škotskom na Mundijalu 1986.

Prvi crveni karton u finalu Svetskog prvenstva dobio je Argentinac Pedro Monzon 1990. na susretu sa SR Nemačkom. Na tom meču, nešto kasnije, “pocrveneo” je i njegov saigrač Gustavo Desoti.

Kamerunac Rigobert Song i Francuz Zinedin Zidan jedini su igrači koji su dobili crvene kartone na dva prvenstva sveta. Song je “pocrveneo” na mečevima sa Brazilom 1994. i Čileom 1998, dok je Zidan isključen iz igre na utakmici protiv Saudijske Arabije 1998. i u finalu 2006. protiv Italije.

Italijan Đanluka Paljuka prvi je golman koji je dobio crveni karton. On je isključen na utakmici sa Norveškom na Mundijalu 1994.

Peruanac Galindo je prvi fudbaler koji je isključen iz igre na prvenstvima sveta. Galindo je, 40 godina pre uvođenja kartona, sudijskom odlukom isključen na utakmici sa Rumunijom 1930. godine.

Prvi žuti karton dodeljen je 31. maja 1970. godine na utakmici između Meksika i ŠSR-a, ali nije poznato ko ga je dobio. Sudija je, naime, na toj utakmici petoricu fudbalera kaznio žutim kartonima, a u izveštajima sa meča nije naznačeno ko je od niih prvi požuteo.

Holanđanin Johan Krojf prvi je fudbaler koji je dobio žuti karton u pauzi između dva poluvremena. Taj žuti karton on je zaradio u pauzi finalnog meča prvenstva sveta 1974. sa Nemačkom.

Argentinac Klaudio Kaniđa jedini je fudbaler koji je žuti karton “zaradio” sedeći na klupi. Na utakmici sa Švedskom 2002. on je dobio žuti karton iako nije bio u igri.

Reprezentativci Portugalije na poslednjem Mundijalu održanom u Nemačkoj 2006. dobili su 26 žutih i dva crvena kartona i po tome su rekorderi svetskih prvenstava.

Reprezentativci Argentine na prvenstvu sveta u Italiji 1990. godine dobili su 21 žuti i 3 crvena kartona, dok su Bugari na šampionatu u SAD, četiri godine kasnije, zaradili jedan crveni karton manje.

Ruski sudija Valentin Ivanov na utakmici između Portugalije i Holandije pokazao je 16 žutih i četiri crvena kartona, što predstavlja mundijalski rekord. Zbog nervozne i izuzetno grube igre taj meč, u kome je Portugalija obezbedila plasman u četvrtfinale, novinari su okarakterisali kao „Bitku za Nirnberg“.

Isključenja na dosadašnjim prvenstvima sveta: 1930 Urugvaj 18 1 0,05 1934 Italija 17 1 0,05 1938 Francuska 18 4 0,22 1950 Brazil 22 0 0,00 1954 Švajcarska 26 3 0,11 1958 Švedska 35 3 0,08 1962 Čile 32 6 0,19 1966 Engleska 32 5 0,16 1970 Meksiko 32 0 0,00 1974 SR Nemačka 38 5 0,13 1978 Argentina 38 3 0,08 1982 Španija 52 5 0,10 1986 Meksiko 52 8 0,15 1990 Italija 52 16 0,31 1994 SAD 52 15 0,29 1998 Francuska 64 22 0,34 2002 J. Koreja, Japan 64 17 0,27 2006 Nemačka 64 28 0.44

(Napomena: prva kolona je broj utakmica, a druga broj isključenja)

Isključenja po reprezentacijama: 10 – Argentina 9 – Brazil, Italija 7 – Kamerun 6 – Nemačka / SR Nemačka, Urugvaj, Holandija, Meksiko 5 – Mađarska, Francuska 4 – Čehoslovačka, Portugalija, SAD 3 – Bugarska, Danska, ŠSR, Hrvatska, Švedska, Engleska 2 – Belgija, Bolivija, Čile, Paragvaj, J. Koreja Turska, Jugoslavija, Srbija i Crna Gora, Češka, Australija 1 – Angola, Austrija, Kanada, Kina, Honduras, Irak, Jamajka, Severna Irska, Peru, Poljska, Rumunija, Saudijska Arabija, Škotska, Senegal, Togo, Obala Slonovače, Slovenija, Južna Afrika, Španija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Zair, Gana, Tunis, Ukrajina, Trinidad i Tobago