Teniseri obeležili godinu, ali i strelci koji su uzeli prve norme za London 2012

Teniseri obeležili godinu, ali i strelci koji su uzeli prve norme za London 2012

 

Veliki uspeh srpskih tenisera u Dejvis kupu, tradicionalno uspešni nastupi državnih timova u ekipnim sportovima na velikim takmičenjima, četiri olimpijske norme strelaca, skomni rezultati u drugim pojedinačnim sportovima, dopin skandali i novi izlivi huliganizma na borilištima obeležili su sportsku 2010. godinu.

Osvajanje Dejvis kupa, nezvaničnog prvenstva sveta u muškoj konkurenciiji, predstavlja krunu velikog uzleta srpskog tenisa u minulih pet godina.

Izvanredni pojedinačni rezultati na međunarodnim turnirima i sve bolji rejting naših takmičara, svrstali su reprezentaciju Srbije među velike favorite u dvogodišnjem ciklusu Dejvis kupa.

Izabranici selektora Bogdana Obradovića ovogodišnji put ka „salatari“ počeli su trijumfom nad državnim timom SAD u Beogradu.

Usledilo je gostovanje Hrvatima u Splitu. U rodnom gradu možda i najvažnije karike u stručnom štabu naše reprezentacije Nikole Pilića Srbija je, ispostavilo se, imala najlakši posao, pošto je domaćine pobedlia sa 4:1.

Polufinalni okršaj sa Česima i finalni duel protiv Francuza predstavljali su vrhunac uzbuđenja i borbe dostojne najlepših trenutaka u istoriji našeg sporta.

U oba meča Srbija je uoči poslednjeg dana gubila 2:1, ali su naši igrači uz pomoć publike u prepunoj Beogradskoj areni smogli snage da načine velike preokrete i stignu do vrednog trijumfa.

Novak Đoković, Viktor Troicki, Janko Tipsarević i Nenad Zimonjić 5. decembra postigli su najznacajniji rezultat u istoriji srpskog tenisa. Bio je to domet koji je zasenio sve što su ostali naši sportisti postigli u veoma uzbudljivoj 2010. godini.

Godinu na izmaku posebno će pamtiti naš najbolji teniser Đoković, koji je porlgašen za najboljeg sportistu Srbije u 2010. Njegov trener, Slovak Marijan Vajda dobio je priznanje za najboljeg trenera.

Potpuno drugačija bila je sudbina ženske selekcije u Federejšn kupu. Prilično nehomogeni tim najpre je u duelu sa Rusijom eliminisan već u prvom kolu, a da ekipa ne funkcioniše na nivou individulanih kvaliteta pokazao je i meč protiv Slovakinja u borbi za opstanak u Svetskoj A grupi.

Poraz od Slovačke u Beogradu preselio je reprezentaciju Srbije u Svetsku B grupu, a u narednom ciklusu cilj će biti povratak u elitu.

Nova uzbuđenja u smiraj 2010. godine najavio je start izuzetno oštre kampanje uoči izbora u Teniskom savezu Srbije (TŠ).

Reprezentativci na čelu sa selektorom Obradovićem podržali su veoma kritičan kurs koji je Srđan Đoković zauzeo prema aktuelnom rukovodstvu Saveza, što nagoveštava nove konfrontacije u srpskom tenisu.

Odličan rad i dobro postavljeni sistemi u struci još jednom su dali rezultate u tri najtrofejnija kolektivna sporta – odbojci, vaterpolu i košarci.

Odbojkaši su održali korak sa najboljim svetskim selekcijama, a 2010. godinu pamtiće po povratku na pobedničko postolje.

Tim koji je sa klupe predvodio mladi, ali već iskusni stručnjak Igor Kolaković, opravdao je velika očekivanja osvajanjem dve bronzane medalje – na planetarnom šampionatu u Italiji i završnom turniru Svetske lige u Kordobi.

Veliko slavlje nakon trijumfa nad Italijanima u Rimu i bronzane medalje na grudima naših reprezentativaca predstavljali su spektakularni oproštaj od državnog tima dugogodišnjeg kapitena Nikole Grbića.

Iako su odbojkašice podbacile zauzimanjem tek osmog mesta na prvenstvu sveta u Japanu, i one imaju razloga za zadovoljstvo na kraju godine, s obrzirom da su se na završnom turniru u Turskoj još jednom domogle pehara namenjenog najboljem u Evroligi.

Velike šanse za osvajanje još jednog odlicja odbojkašice će imati sledeće godine, pošto će naša zemlja, uz Italiju, organizovati kontinentalnu smotru.

Pečat na veoma uspešnu odbojkašku godinu predstvaljaju priznanja Olimpijskog komiteta Srbije za najbolju mušku i žensku ekipu u 2010.

Vaterpolo reprezentacija Srbije u ovoj godini je nastupila na tri velika takmičenja – Svetskoj ligi, Svetskom kupu i prvenstvu Evrope – i sa svih je donela medalju.

Završni turnir Svetske lige u Nišu i Svetski kup u Oradei protekli su u dominaciji Srbije, a stručni štab i igrači tretirali su odlične rezultate samo kao „prolazna vremena“ pred veliko finale sezone – prvenstvo Evrope u Zagrebu.

U glavnom gradu Hrvatske naši vaterpolisti nisu startovali kako se očekivalo, ali su iz meča u meč igrali sve bolje.

Učenike Dejana Udovičića zaustavila je Hrvatska u polufinalu, a mentalnu stabilnost i nesporan kvalitet „delfini“ su dokazali u borbi za bronzanu medalju, kada su potpuno nadigrali Mađare, koji su nas prethodno savladali u grupnoj fazi takmičenja.

Nezavidna situacija u klupskom vaterpolu posle dugog tavorenja počela je polako da se menja na bolje.

Srbija je prvi put imala dva predstavnika u Evroligi. Pored redovnog učesnika Partizana, plasman u elitu izborila je i Vojvodina.

Izvanrednu sezonu iza sebe ima beogradski Partizan. „Crno-beli“ su doživeli samo jedan poraz u svim takmičenjima, a retko koji klub u Evropi je mogao da im parira. Šampion Srbije će, međutim, dugo žaliti za eliminacijom u polufinalu završnog turnira u Napulju.

Iako su u prvoj polovini meča potpuno nadigrali najbolji tim sveta italijanski Pro Reko, vaterpolisti Partizana su u nastavku dozvolili velikom protivniku da preokrene rezultat.

U godini za nama ostali smo bez jdnog od najbolji vaterpolo trenera sa ovih prostora Vlaha Orlića, koji je preminuo 10. juna. Rođeni Kotoranin sa Partizanom je prešao put od druge jugoslovenske lige do šestostrukog prvaka Evrope.

Košarkaška reprezentacija Srbije može po rezultatu sa prvenstva sveta u Turskoj da stane uz rame odbojkašima i vaterpolistima, iako izabranici selektora Dušana Ivkovića nisu osvojili odličje.

Sjajne partije sa kontinetalnog šampionata u Poljskoj nadgrađene su u Turskoj. Mnogi dugovi sa prethodnih velikih takmičenja su vraćeni, a šampion Evrope Španija zaustavljen je u četvrtfinalu.

Da nije bilo sudijske nepravde u polufinalu protiv selekcije domaćina, verovatno bi „beli orlovi“ izašli na megdan nezaustavljivoj reprezentaciji SAD u borbi za „zlato“.

Emotivna istrošenost uzela je danak u meču za treće mesto, pa je bronzana medalja bez mnogo muke pripala Litvancima.

Još jedna svetla tačka u ne baš uspešnoj košarkaškoj godini bio je Partizan.

Sistem „crno-belih“ ne samo što je još jednom pokupio sve moguće trofeje u zemlji i regionu, već je izborio i plasman na završni turnir Evrolige u Parizu.

Iako su bili veoma blizu neslućenog uspeha, košarkaši Partizana poklekli su tek u dodatnih pet minuta i u polufinalu od grčkog Olimpijakosa i u u utakmici za treće mesto od ruskog CSKA.

Ženska selekcija nije izborila plasman na šampionat Evrope u Poljskoj, mlađe kategorije nisu tokom leta osvojile nijednu medalju, finale plej-ofa završeno je za „zelenim stolom“, srpski klubovi u regionalnoj NLB ligi igraju sve slabije, a među prvoligašima je nastupio veliki razdor po pitanu uređenja domaćeg takmičenja.

Slabi rezultati na međunarodnoj sceni stigli su, ne prvi put, od fudbalera i rukometaša.

Fudbalska reprezentacija Srbije otputovala je na Svetski kup u Južnoj Africi sa velikim očekivanjima, ali po ko zna koji put euforija proistekla iz dobro obavljenog posla u kvalifikacijama proizvela je pometnju u timu i krah u najvažnijem trenutku.

Nastup na Mondijalu pamtiće se po prvoj pobedi nad Nemačkom nakon 37 godina, urugvajskom sudiji Horheu Lariondi i eliminaciji već u prvoj fazi.

Prividna idila u Fudbalskom savezu Srbije (FŠ), čiji je rad u dobroj meri bio „pokriven“ uspesima reprezentacije, očas je nestala, a loša atmosfera nakon povratka sa Mondijala odrazila se i na start u kvalifikacijama za prvenstvo Evrope u Poljskoj i Ukrajini 2012. godine.

Selektor Radomir Antić smenjen je tek iz drugog pokušaja u mučnom ambijentu posle remija sa Slovenijom u Beogradu.

Njegov naslednik na klupi Srbije Vladimir Petrović u dve kvalifikacione utakmice nije osvojio ni bod, pa „beli orlovi“ nastavak borbi za plasman na kontinentalno prvenstvo dočekuju sa veoma malom zalihom.

Tačku na lošu reprezentativnu 2010. godinu stavili su huligani, kao neizostavni ružni dekor svih sportskih zbivanja u proteklim decenijama.

Utakmica Italija – Srbija u Đenovi prekinuta je već u šestom minutu, a kazne su za sada petrpeli samo oni koji sa ispadima nisu imali nikakve veze – FŠ, reprezentacija i igrači.

Na klupskom planu pažnju ljubitelja fudbala najviše je privukao plasman Partizana u Ligu šampiona.

„Crno-beli“ nisu prošle godine iskoristili pogodnosti novog sistema takmičenja u kvalifikacijama, ali im se sve vratilo novoj sezoni.

Boljim izvođenjem penala u Briselu su eliminisali Anderleht i posle sedam godina se ponovo našli u eliti.

Evropski fudbal je u međuvremenu dodatno napredovao, pa su Beograđani za razliku od prvog učešća u Ligi šampiona drugi nastup završili bez osvojenog boda.

U domaćem takmičenju nije bilo previše uzbuđenja, a kao glavni problem državni i fudbalski čelnici apostrofirali su oronulu infrastrukturu i sve praznije stadione.

Za 2011. godinu najavljeni su obimni radovi na rehabilitaciji zapuštenih borilišta i postavljanju reflektora.

Naš fudbal ostao je ove godine bez jednog od najvećih asova svih vremena, najboljeg strelca reprezentacije Jugoslavije – Stjepana Bobeka koji je preminuo 22. avgusta.

Rukometna organizacija ni na kraju 2010. godine ne može da se pohvali dobrim rezultatima. Seniori su Evropsko prvenstvo u Austriji završili na 13, a seniorke isto takmičenje u Danskoj i Norveškoj na 14. mestu.

Klubovi ponovo nisu zabeležili nijedan značajniji rezultat u evrokupovima, a domaća liga privlači sve manje pažnje javnosti.

Kao ohrabrenja za naredni period stigle su vesti o dobijanju domaćinstva seniorskog šampionata Evrope za žene 2014. godine i pregovori sa savezima susednih zemalja oko formiranja regionalne lige.

Najbolje rezultate u pojedinačnim sportovima imali su strelci, koji su na Svetskom prvenstvu u Minhenu osvojili sedam medalja – jednu zlatnu, četiri srerbrne i dve bronzane.

Najsjajnije odličje u disciplini vazdušni pištolj osvojila je sportistkinja godine u izboru nacionalne olimpijske kuće Zorana Arunović.

Sa srebrnim medaljama iz Minhena su došli muška reprezentacija i Andrija Zlatić u disciplini vazdušni pištolj, a ženska selekcija i Arunović u disciplini malokalibarski pištolj.

Bronza je pripala muškom državnom timu i Nemanji Mirosalvljevu u trostavu.

Mirosavljev, Zlatić, Arunović i Damir Mikec su ujedno prvi srpski sportisti koji su obezbedili vize za Olimpijske igre u Londonu 2012. godine.

Odlične rezultate zabeležili su i karatisti na šampionati sveta, koji je održan u Beogradskoj areni.

Reprezentacija Srbije osvojila je tri zlatne i jednu bornzanu medalju. Slobodan Bitević je postao prvak sveta u kategoriji do 84 kilograma, Dejan Umičević je bio najbolji u kategoriji preko 84 kilograma, a na pobedničkom postolju našao se i muški tim u borbama.

Bronzano odličje pripalo je Milošu Jovanoviću u kategoriji do 75 kilograma.

Atletičari se nisu proslavili na prvenstvu Evrope u Barseloni. Najbolji plasman ostvarila je Dragana Tomašević, koja je u bacanju diska osvojila šesto mesto.

Ivana Španović u skoku u dalj, Asmir Kolašinac u bacanju kugle, Goran Nava u trci na 1.500 metara i Tatjana Jelača u bacanju koplja učestvovali su u finalu, a Igor Šarčević i Mihail Dudaš pobrali su simpatije nastupom u desetoboju.

Plivači nisu imali snage da ponove sjajne rezultate iz 2009. godine.

Milorad Čavić je zbog povrede i operacije propustio šampionat Evrope u Budimpešti, a od 15 predstavnika Srbije jedini zapaženiji rezultat ostvario je Ivan Lenđer, koji je bio osmi na 50 metara delfin.

Čitava 2010. godina protekla je u znaku obeležavanja velikog jubileja – 100 godina od osnivanja Srpskog olimpijskog kluba.

Krovna organizacija našeg sistema sporta često je zahavljujući spletu političkih okolnosti menjala imena, ali je i nakon veka postojanja njen zadatak ostao isti – širenje olimpijskog duha na našim prostorima.

Centralna svečanost upriličena je u novembru. Povodom 39. Skupštine Evropskih olimpijskih komiteta gosti Beograda bila su mnoga poznata imena svetskog sporta, kao i predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Žak Rog.