Orlići u finalu turnira “Četiri nacije”

Orlići u finalu turnira “Četiri nacije”

Juniorska reprezentacija Srbije napravila je pobedom nad Velikom Britanijom napravila veliki uspeh i prvi korak ka plasmanu na Evropsko prvenstvo juniora naredne godine. Momci koji predstavljaju budućnost srpskog fudbala su ubedljivim trijumfom u polufinalu turnira „Četiri nacije“ u Rimu, došli na korak od baraža sa reprezentacijom Švedske, za plasman na kontinentalnu smotru najboljih mladih reprezentacija.

Protivnika u finalu, koje će se igrati u nedelju od 14 časova, izabranici selektora Zorana Damnjanovića dobiće večeras, kada će od 20 časova drugi polufinalni meč odigrati juniorske prerezentacije Italije i Holandije.

Od samog početka meča, Srbija je nagovestila da će skor između ova dva rivala biti baš kao i pre dve godine, kada je isti ovaj turnir odigran u Kragujevcu. I tada je naša reprezentacija bila bolja od izabranog tima „Ostrvljana“, kada su uspeli i da osvoje turnir. Međutim, u ovom ciklusu naš selektor se odlučio da od samog početka pravi ekipu koja bi mogla da ide do kraja i da eventualno pokuša da iznenadi favorizovane Šveđane naredne godine.

Zato je naš tim mlađi od svih ostalih, jer iako je izlazno godište 1993., Damnjanović se odlučio da tim bude sastavljen od igrača rođenih godinu dana kasnije i mlađima (neki su čak 1996. i 1997. godište), kako bi sa istom ekipom eventualno prošli dvogodišnji ciklus priprema, u slučaju da se prođe na turniru „Četiri nacije“. Razlika u godinama se na terenu nije videla.

Tome je najviše kumovala fantastična odbrana Srbije, koja je potpuno dominirala terenom. Defanzivna linija je pravila velike probleme „u rovu“, vršila stalni pritisak na kvoterbeka Britanaca, što je rezultiralo prilično neorganizovanim i dezorijentisanim napadima našeg protivnika. Ostavili su defanzivci Srbije netaknutu svoju end zonu i tako stekli veliko samopouzdanje pred finale.

Napad je uspeo dva puta da poentira, ali je prešao mnogo veći broj jardi od Italijana. Uglavnom smo teren prelazili trčanjem, a tako je i postignut i prvi tačdaun, kada je Beograđanin Luka Mihailović  kroz „meso“ uneo prvi put loptu u najbranjeniju zonu Britanaca. Bilo je to u drugoj četvrtini, kada je otvorena odbrana protivnika.

Ono što je Blažo Bojića  najavljivao uoči ovog turnira, obistinilo se. Naime, Srbija je uspela da vraćanjem kikofa, realizator fantastičnog vraćanja preko celog terena bio je defanzivni bek iz Inđije Goran Zec, a predviđanje doajena srpskog trenerskog korpusa o dominaciji formacije specijalnog tima dobilo je na snazi. Bilo je to takođe u drugoj deonici, kao odgovor na fild gol Britanaca, njihovo jedino poentiranje na ovom meču.

Već u trećoj deonici postalo je jasno da Srbija ide u finale, a da će se Britanci ipak boriti za bronzu, u predigri nedeljnog meča. Tada je proradio i napad kroz vazduh, a sevnuo je pas Nebojše Kanjižaja ka Leonu Miloševiću. Proradila je srpska severno-južna veza, kvoterbek iz Novog Kneževca, pronašao je hvatača iz

 

SRBIJA – Velika Britanija 21:3 (0:0, 14:3, 7:0, 0:0)

Stadion: Đanatazio di Ostija. Gledalaca: oko 300.

 

Kretanje rezultata:

7:0 Luka Mihailović trčanje 1 jard, Marko Nedeljković PAT.

7:3 fild gol 27 jardi.

14:3 Goran Zec vraćanje kikofa 98 jardi, Marko Nedeljković PAT.

21:3 Nebojša Kanjižaj pas 25 jardi ka Leonu Miloševiću, Marko Nedeljković uspešan PAT.