Tomislavu Nikoliću „Zlatna meta“ Streljačkog saveza Srbije

Tomislavu Nikoliću „Zlatna meta“ Streljačkog saveza Srbije

Predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću na svečanosti povodom 125 godina Streljačkog saveza Srbije u Domu Narodne skupštine Srbije u Beogradu uručena je „Zlatna meta“ najveće priznanje koje se dodeljuje povodom ovog velikog jubileja.

„Zlatnu metu“ je uručio predsednik Streljačkog saveza Srbije Obrad Stevanović u prisustvu velikog broja uglednih zvanica, velikana streljačkog sporta, trenera i strelaca.

– Kao dečak imao sam prilike da biram da li ću da se bavim streljaštvom, šahom ili atletikom u DTV Partizan – rekao je Tomislav Nikolić  u pozdravnoj reči.- Opredelio sam se za atletiku. Ovo priznanje me je na neki način obavezalo da pomognem streljačkom sportu kao što su to činili i moji predhodnici i ja vam obećavam da ću vam pomoći. Oduvek sam želeo da stisnim ruku onima koji su osvojili medalje u streljaštvu i pružila mi se sada prilika. Čestitam vam i zahvaljujem vam se na svemu što ste dali srpskom sportu.

„Zlatnu metu“ za doprinos u razvoju i uspesima streljačkog sporta primila  je i ministar omladine i sporta Srbije Alisa Marić, potpredsednik Olimpijskog komiteta Srbije Žarko Paspalj, predsednik Sportskog saveza Srbije Aleksandar Šoštar, državni sekretar u Minstarstvu unutrašnjih poslova Vanja Vukić i državni sekretar u Ministarstvu odbrane Zoran Đorđević.

Visoko priznanje „Zlatna meta“  dodeljena je  istaknutim pojedincima, osvajačima olimpijskih medalja, svetskim rekorderima i šampionima, uglednim trenerima i streljačkim radnicima i predsednicima saveza: Aleksanadu Paukoviću, Aleksandri Ivošev, Andriji Zlatiću, Aranki Binder, Branislavu Lončaru, Vitomiru Homanu, Vladimiru Jevtiću, Goranu Maksimoviću, Desanki Pešut, Zoranu Stojiljkoviću, Ivani Maksimović, Janošu  Juhasu, Jasni Šekarić, Milanu Obućini, Milanu Todoroviću, Milisavu Pantiću, Mirjani Jovović, Nebojši Reliću, Obradu Stevanoviću, Pavlu Zlatiću, Slavoljubu Grozdanovu, Srboljubu Jakovljeviću, Srećku Pejoviću i Stevanu Pletikosiću. „Zlatnu metu“ Obradu Stevanoviću uručila je Jasna Šekarić, koja se prigodnom besedom zahvalila u ime nagrađenih, obećavši da će se strelci i dalje truditi da sa velikih međunarodnih takmičenja donose medalje.

Povodom jubileja dodeljeno je i  64 „Srebrnih meta“, 262 „Bronzanih meta“ i  62 „Povelje“.

-Od osnivanja Saveza streljačkih družina 1887, od kralja Milana do danas, država je uvek bila uz streljački sport – rekao je u uvodnom izlaganju predsednik Streljačkog saveza Srbije Obrad Stevanović.-Zahvaljujemo se Ministarstvu omladine i sporta, Olimpijskom komitetu i Sportskom savezu Srbije, kao i ostalim resornim ministarstvima koja su pomogla da budemo ne samo uspešni po trofejima, nego i dobri organizatori Evropskih prvenstava 1957, 1972, 2005. i 2011. U ovih 125 godina, strelci su osvojili 457 medalja, 159 zlatnih, 156 srebrnih i 142 bronzane na velikim takmičenjima, od Olimpijskih igara do Univerzijada. Na poslednjih sedam olimpijskih turnira u streljaštvu osvojili su 12 medalja od 25 koliko su ukupno osvojili svi naši sportisti. Nadamo se da će ovi uspesi pomoći da u skorije vreme dobijemo savremeno strelište koje bi bilo ispunjenje sna svih generacija srpskih strelaca.

U umetničkom delu programa učestvovao je operski pevač  Oliver Njego u pratnji na harmonici Nikole Rackova.

Od Topčidera do Olimpa

Streljački savez Srbije  (Savez streljačkih družina Srbije) osnovan je  1887. Osnivačka skuština Saveza održana je u 31. avgusta 1887. za vreme drugog Prvenstva Srbije  („Zemljskog gađanja“) u Kragujevcu.  Prvi predsednik bio je general Milojko Lešjanin.

Lešjanina, koji je  bio vrhunski strelaca i pobednik prvog “Zemaljskog gađanja”, na mestu predsednika zamenio je 1893. general Sava Grujić, biši potpredsednik vlade. Od 1894. predsednik je bio general Jovan Mišković, akademik.

Prvo streljačko takmičenje je održano 1851. na tek izgrađenom strelištu u Topčideru u Beogradu i prisustvovao je i srpski knez Aleksandar Karađorđević. Strelište je bilo otvoreno za građanstvo  svake nedelje da bi se na taj način, oružje kao simbol slobode i nezavisnosti još više približilo narodu. Aktivnosti i organizaciju streljačkih takmičenja pomagala je i vojska.

Prva streljačka družina osnovana je 1865. pod imenom „Beogradska streljačka družina“. Gradske vlasti su međutim, tek 15. jula 1866. odobrile Ustrojstvo (statut) kada je i zvanično počela da radi.

Prve družine u Valjevu i Leskovcu osnovane su 1880, a 1881. u Kragujevcu, Pirotu i Nišu.

Minastarstvo vojske je 1863. odlučilo da se „puške i municija mogu besplatno davati narodu“ čime je streljaštvo, pored sportskog i zabavnog karaktera zadovoljavalo i potrebe narodne odbrane.  Ministarstvo odbrane je 1878. predložilo da se posebno podstiče razvoj streljačkog sporta i to je i dovelo do još većeg omasovljenja i osnivanja družina.  Veliku ulogu imao je major Šafarik koji je kao član Artiljerijskog komiteta napravio model rada streljačkih družina po uzoru na švajcarski, sa posebnim naglaskom rada sa školskom decom u stvaranju streljačkih navika.

Prvu đačku streljačku družinu osnovao je 1891. u selu Sićevu kod Niša učitelj Jakov Popović.

Prvo Prvenstvo Srbije pod imenom „Zemljsko gađanje“ održano je 1886. u Beogradu, a 1887. domaćin drugog prvenstva bio je Kragujevac.

Poseban „Zakon o pomaganju streljačkih i gimnastičkih družina i pet Kola jahača“ u Kraljevini Srbiji donet je 1892. i u mnogome je rešio finansijske probleme ovih društava, tako da su počela da se osnivaju i u selima (prva 1888. u selu Grejač kod Aleksinca).

Prema statistici objavljenoj u Streljačkom glasniku, 1895. u Srbiji je bilo 25 gradskih i čak 90 seoskih družina.

Srbija je 1911. imala 1.470 družina sa 60.00 članova (Švajcarska kao streljačka velesila imala je 3.850 družina, Nemačka 909, SAD 869, Austrougarska 460…).

Na prostru Vojvodine, tada delu Austrougarske monarhije, prva družina osnovana je 1777. u Beloj Crkvi, a potom 1790. u Novom Sadu, 1813. u Pančevu…

Posle Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata streljaštvo na prostorima Kraljevine SHS je obnovljeno oktobra 1925. kada je povodom 60 – godišnjice od osnivanja „Beogradske streljačke družine“, osnovan Streljački savez Kraljevine Jugoslavije čiji je prvi predsednik bio Ljubomir Jovanović.

U periodu od 1886. do 1936. održana su ukupno 24 „Zemaljska gađanja“ (državna prvenstva). Beograd je bio 15 puta domaćin, po dva puta Kragujevac i Niš, po jednom Pirot, Vranje, Maribor, Novi Sad i Ljubljana.

Na osnovu popisa iz 1939. u Srbiji je bilo 1.093 družine.

Posle Drugog svetskog rata streljaštvo je obnovljeno 4. aprila 1948. kada je osnovan Streljački savez Jugoslavije. Iste godine osnovan je i Streljački savez Srbije.

Prvi predsednik Streljačkog saveza Jugoslavije  1948. postao je general Ljubo Vučković.

Na olimpijskim igarama, strelci su osvojili ukupno 12 medalja – tri zlatne, četri srebne i pet bronzanih.

Prvo učešće strelaca na OI bilo je 1952. u Helsinkiju.

Do prve medalje 1988. u Seulu, najbolji plasman imao je Srećko Pejović, četvrto mesto MK puškom trostav u Montrelau 1976.

Prva takmičarka koja je bila u našem olimpijskom timu je Desanka Pešut 1976. u Montrealu.

Reprezentativci FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG i Srbije osvojili su na Šampionatima sveta od prvog učešća 1949. do poslednjeg 2010. 48 medalja, 13 zlatnih, 21 srebrnu i 14 bronzanih.

U ovom bilansu, juniorske kategorije učestvuju sa 16 medalja, pet zlatnih, četiri srebrne i sedam bronzanih.

Prvi izlazak strelaca Kraljevine Jugoslavije na SP i jedini između dva rata bio je 1939. na Šampionatu sveta u Lucernu. Momir i Nemanja Marković, Dragan Tošnić, Dragi Miladinović, Milan Čukić, Đorđe Srećković, Milutin Vučković, Pero Cestnik i Franc Per pod vođstvom pukovnika Stojadina  Milenkovića gađali su na strelištu sa 150 mesta pred 50.000 gledalaca.  Vojničkom puškom trostav 3 puta 20 metaka Jugoslavija je bila 11. Na neformalnom takmičenju  malokalibarskom puškom Nemanja Marković je osvojio srebrnu, a Pero Cestnik bronzanu medalju, dok je pištoljem  Franc Per osvojio zlato i srebro.

Posle Drugog svetskog rata prvi odlazak na Šampionat sveta bio je 1949. u Buenos Ajresu u Argentini. Muška seniorska reprezentacija Jugoslavije vojničkom puškom (Prauhart, Kratohvil, Cestnik, Mom. Marković, Mihorko) osvojila je srebrnu medalju, prvu u istoriji.

Na Šampionatima Evrope od 1955. do 2012. strelci FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG i Srbije osvojili su ukupno 198 medalja- 58 zlatnih, 66 srebrnih i 74 bronzane.

Pod zastavom Srbije strelci gađaju od 2007.  i Šampionata Evrope vazdušnim oružjem u Dovilu i osvojili su ukupno 23 medalje – osam zlatnih, četiri srebrne i 11 bronzanih.

Juniori Srbije imaju  šest medalja, zlatnu, srebrnu i četiri bronzane, dok seniori imaju 17 medalja, sedam zlatnih, tri srebrne i sedam  bronzanih.