Besplatni pregledi kože povodom Evropskog dana borbe protiv melanoma

Besplatni pregledi kože povodom Evropskog dana borbe protiv melanoma

 

Na konferenciji održanoj 29.04. Euromelanoma tim Srbije obeležio je početak ovogodišnje kampanje Euromelanoma. Kampanju organizuje Udruženje dermatovenerologa Srbije u saradnji sa Euromelanoma Europe, Evropskom akademijom za dermatologiju i venereologiju (EADV), a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Partner kampanje je Eucerin, brend medicinske kozmetike kompanije Beiersdorf d.o.o.

Euromelanoma dan obeležava se 10. maja 2010. godine pod sloganom ’’Opušteno i na suncu’’. Besplatni pregledi biće organizovani za građane koji su se prijavili putem infolinije u 19 gradova Srbije.

Dr Tomislav Stantić – državni sekretar za zdravlje, bio je gost na konferenciji i tom prilikom izjavio je: -Ministarstvo Zdravlja, u programu ’’Srbija protiv raka’’ ove i narednih godina veliku pažnju posvetiće prevenciji malignih bolesti i to prvenstveno prevenciji raka dojke, raka grlića materice i raka debelog creva, jer su ovo tumori od kojih se najčešće oboleva u Srbiji. Zaista je za svako poštovanje kada jedna kampanja poput ove ima inicijativu i na tome čestitam dermatolozima. Sigurno je da će se u ovako velikom broju pregledanih naći sumljive lezije koje mogu biti izlečene, što to je dobrobit koju ovakva akcija donosi. Još veća dobrobit je da se što veći broj građana, mladih ljudi pre svega, upozna sa faktorima rizika i na taj način spreči razvoj ove opasne bolesti koja po nekim informacijama ima 500 smrtnih slučajeva godišnje. Nadam se da će ubuduće biti više ovakvih akcija koje podižu javnu svest, jer je to ono što nam u ovom trenutku nedostaje.

Šta kampanja Euromelanoma podrazumeva i koji su njeni ciljevi?

Euromelanoma je panevropska, humanitarna, preventivna kampanja protiv raka kože koju organizuju dermatolozi. Ova kampanja daje šansu stanovništvu da jednog dana u godini ima besplatne dermatološke skrining preglede za rak kože.

Cilj ove kampanje je da se svi pregledani pacijenati kod kojih postoji sumnja na rak kože u ranoj fazi upute na dalje uspešno lečenje. Ova skrining kampanja, usmerena je na:

1. Besplatne preglede kod sumnje na rak kože

2. Otkrivanje osoba sa melanomom ili drugim oblicima raka kože u ranom stadijumu, kao i  osoba sa rizikom za oboljevanje od ovih tumora

3. Informisanje javnosti putem medija o ranim znacima melanoma, faktorima rizika i štetnim efektima UV zračenja koje potiče od sunca ili veštačkih izvora.

Kako se prijaviti za besplatan pregled?

Svi zainteresovani, iz cele Srbije (ukupno 19 gradova i 115 dermatologa učestvuje u akciji) mogu otići na besplatan dermatološki skrining pregled za rak kože ukoliko prethodno telefonom zakažu pregled besplatnim telefonskim pozivom iz fiksne mreže na broj: 0800 222 888 od 29. i 30. 04. i ponovo od 04.05. do 07. 05. 2009. u periodu od 08:00 do 20:00h.

Tokom pregleda će se vršiti samo skrining za rak kože i drugi dermatološki problemi neće biti tretirani. Pacijent dobija izveštaj sa pregleda, a u slučaju otkrivanja simptomatičnih promena na koži pacijent se upućuje na biopsiju što omogućuje  ranu dijagnozu i znatno veće šanse za uspešno lečenje malignog melanoma ili drugog raka kože. Pacijenti će dobiti i informativni materijal o malignom melanomu, njegovom ranom prepoznavanju, metodama samopregleda kože i preporukama za zaštitu od štetnog delovanja UV radijacije.

Lista državnih i privatnih dermatoloških ustanova iz Srbije koje učestvuju u ovoj akciji  objavljena je na sajtu Udruženja dermatovenerologa Srbije  www.udvs.org

Zašto se organizuje kampanja Euromelanoma?

Učestalost javljanja raka kože, melanoma i ne-melanomskih malignih tumora konstantno raste poslednjih 30 godina svuda u svetu. Procenjeno je da će u ovoj godini od malignog melanoma oboleti oko 54 000 ljudi u Evropi i 130 000 u svetu. Svake godine oko 37,000 ljudi širom planete umre od malignog melanoma. Broj novih slučajeva raste od 3 – 7 % procenata svake godine.

Ne-melanomski maligni tumori kože predstavljaju najčešće tipove karcinoma kod ljudi. Stopa incidence ubrzano raste, ona je 20 puta veća od stope incidence melanoma, najsmrtonosnijeg malignog tumora kože. Svake godine širom sveta se dijagnostikuje preko 13 miliona novih slučajeva ove vrste karcinoma. Na svu sreću, ove karcinome kože možemo lako lečiti, tako da 99% osoba kod kojih su oni dijagnostikovani preživljavaju.

-Mi smo uvereni da ovaj važan skrining događaj može da preraste u evropsku zdravstvenu kampanju protiv svih oblika raka kože i da takođe može da dovede do značajnog smanjenja broja oblelih unutar Evrope – reči su prof. Andreasa Katsambasa predsednika EADV.

Koje Evropske zemlje učestvuju u kampanji Euromelanom 2010?

Prvi put Kampanja je organizovana 1999. godine. U kampanji danas učestvuje 30 zemalja: Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Češka, Danska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Makedonija, Mađarska, Poljska, Portugalija, Rumunija, Rusija, Srbija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska, Velika Britanija i Ukrajina.

Više o ranim znacima melanoma, faktorima rizika i štetnim efektima UV zračenja koje potiče od sunca ili veštačkih izvora

Rizik za razvijanje melanoma je najveći kod osoba sa svetlom kožom sa puno pega, koja lako izgori na suncu, kao i kod osoba sa brojnim mladežima. Većem riziku za razvoj melanoma doprinose i opekotine od sunca, posebno u detinjstvu i adolescenciji, kao i pojava melanoma kod drugog člana porodice. Često izlaganje suncu, posebno tokom boravka na otvorenom, takođe povećava opasnost od razvoja melanoma. Na globalnom nivou melanom se jednako često javlja kod muškaraca i žena. Melanom se može javiti u bilo kom uzrastu, međutim, u detinjstvu se javlja izuzetno retko.

Glavni uzrok porasta učestalosti raka kože u poslednjim decenijama, osim istanjenja ozonskog omotača, predstavlja promena ponašanja na suncu. Veća popularnost aktivnosti na otvorenom i sunčanja dovela je do preteranog izlaganja UV zračenju. Mnoge osobe preplanulost kože smatraju simbolom atraktivnosti i dobrog zdravlja. Međutim, preplanulost je često znak oštećenja izazvanog UV zracima i predstavlja pokušaj kože da umanji dalja oštećenja.

Ključ za povoljan ishod predstavlja rano otkrivanje i pravovremena hirurška terapija. Periodični samopregled kože kao i obraćanje lekaru kod sumnjivih promena trebalo bi da postanu uobičajeni ukoliko želimo da stopu smrtnosti od melanoma držimo na najmanjem mogućem nivou.

Izbegavanje faktora rizika (primarna prevencija) i rano prepoznavanje raka kože (sekundarna prevencija) su najznačajniji činioci njegove uspešne prevencije! Rano lečenje raka kože spašava živote jer tumor koji se nađe dovoljno rano, u većini slučajeva, može biti izlečen brzo i bez komplikacija. U naprednom stadijumu ga je mnogo teže lečiti.

Sunčevo zračenje donosi dobrobit našem zdravlju, Sunce nam je potrebno za telesnu i psihičku stabilnost, ono pomaže proizvodnju vitamina D koji je neophodan za razvoj kostiju, rad srca i pravilnu funkciju imunološkog sistema. Druga strana medalje su negativni i bolni efekti, kao što su opekotine, bore i rizik od razvoja raka kože. Tačno je da koža proizvodi esencijalni vitamin D3, neophodan za izgradnju kostiju, uz pomoć UVB zraka, ali za to je potrebno ne više od 15 minuta izlaganja suncu dnevno. Medjutim, šteta koju UV zračenje čini koži je mnogo veća. UV zračenje može naneti trajnu štetu lokalnom imunološkom sistemu kože i genetskom materijalu ćelija kože (DNK). Ovo važi i za kratkotalasne UVB kao i za dugotalasne UVA zrake.

Reč upozorenja o solarijumima!

Danas solarijum – sutra rak kože – Solarijumi su od strane Svetske Zdravstvene Organizacije proglašeni najvećom kategorijom rizika za pojavu karcionoma kože – danas se uvrštavaju u dokazane humane karcinogene, Zračenje koje emituju pomenuti veštački izvori nalazi se na zajedničkoj listi sa radioaktivnim elementom plutonijumom, i  radijacijom koja potiče od sunca. Posebno su opasni za mlade ljude koji počinju da koriste solarijume pre tridesete godine života zato što se rizik za pojavu najsmrtonosnijeg raka kože, melanoma kod njih povećava za 75 procenata.

Solarijumi čine kožu preplanulom putem emitovanja ultravioletnog A zračenja, koje, iako ne stvara opekotine, još uvek značajno povećava rizik za razvoj raka kože i bez sumnje izuzetno efikasno izaziva prerano starenje kože. Verovatno većina osoba nije svesna činjenice da preplanulost kože dobijena u solarijumu ne štiti dalje od opekotina od sunca kada se izađe napolje, jer su za razvoj opekotina od sunca odgovorni UVB zraci. Praktično, koža preplanula u solarijumu obezbedjuje minimalnu zaštitu od solarne UV radijacije, ispoljava protektivni efekat  antisolarnog krema sa SPF 2 ili 3. Što znači da solarijum nema efekat “pripreme kože za sunčanje”.

Koža ništa ne zaboravlja – zaštita kože od malih nogu

Pojava karcinoma kože u dečijem uzrastu skoro da je nepoznata, ali oštećenja kože koja nastaju zbog kumulativnog efekta UV zračenja ili usled neumerenog intenzivnog sunčanja koje može dovesti do pojave opekotina od sunca, započinju upravo u detinjstvu. Naša koža pamti i beleži svaki trenutak koji smo proveli na suncu, dodaje ga svim prethodnim trenucima provedenim na suncu i pravi o tome, počev od detinjstva, zapis koji se ne može izbrisati. UV zračenje oštećuje naslednu građu ćelija kože, slabi lokalni imuni sistem kože i može dovesti do opšteg slabljena otpornosti. Koža se vremenom prilagođava i u cilju odbrane organizma od ponovnih UV ’’napada“  pri izlaganju suncu, organizam stvara sopstvene zaštitne mehanizme koji ’’popravljaju nanetu štetu’’. Vremenom, zaštitni mehanizmi slabe, imuni sistem više ne može da se bori sa štetnim uticajem UV zračenja, što dovodi do ranog starenja kože, a sa zadrškom od 15 do 40 godina, i do pojave raka kože.

Preporuka dermatologa je da se zaštiti koža dece od sunca, omogući im da se igraju u hladu (ne u pesku, pored vode ili u plitkoj vodi). Kožu dece treba štititi vodootpornim, zaštitnim antisolarnim kremovima ili još bolje losionima sa zaštitnim faktorom koji se označava kao SPF,  a koji mora biti minimum 30 ili viši, jer oni obezbedjuju jednaku zaštitu od UVA i UVB zraka. Posebnu pažnju treba obratiti na zaštitnu odeću dece; danas su na tržištu dostupni kupaći kostimi napravljeni od materijala sa zaštitnim faktorom SPF 50+. Nošenje majica i kapa širokog oboda je minimum zaštite koji morate da im pružite. Česta je zabluda roditelja da mokre bele majice „odbijaju“ sunčeve zrake. Naprotiv – izvesne bele tkanine kada se ovlaže propuštaju mnogo veću količinu UV zraka do kože. Ne treba zaboraviti i na zaštitu očiju adekvatnim naočarima sa UV zaštitom.

Euromelanoma tim sačinjavanju vođa projekta prof. dr Ljiljana Medenica, (Predsednik Udruženja Dermatovenerologa Srbije, Član Borda Direktora Evropske Akademije za Dermatologiju i Venerologiju, Direktor Instituta za dermatoveanerologiju, Načelnik Muškog odeljenja na Institutu za Dermatovenerologiju Kliničkog centra Srbije, Redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu), profesor dr Miloš Nikolić, (član nacionalnog Euromelanoma tima, Šef Katedre za dermatovenerologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, Redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, Načelnik Dečijeg odeljenja na Institutu za Dermatovenerologiju Klinickog centra Srbije) i asistent dr Dušan Škiljević (član nacionalnog Euromelanoma tima, Dermatovenerolog Instituta za dermatovenerologiju Kliničkog Centra Srbije, Asistent na Katedri dermatovenerologije Medicinskog fakulteta u Beogradu)