FAJNAL FOR EVROLIGA, Partizan treći na prvom fajnal foru

FAJNAL FOR EVROLIGA

 

Partizan treći na prvom fajnal foru

 

Prvi fajnal for Kupa evropskih šampiona održan je 1988. godine u Ganu, a prvak Jugoslavije Partizan postigao je veliki uspeh osvojivši treće meseto, iza italijanskog Trejsera i izraelskog Makabija iz Tel Aviva.

Iako su mnogi u zemlji bili sumnjičavi prema „crno-belima“, smatrajući da talentovana generacija, koju se klupe predvodio trener debitant Duško Vujošević, još nema kvaliteta da u evropskim okvirima zauzem mesto do tada neprikosnovene zagrebačke Cibone, Žarko Paspalj, Vlade Divac, Željko Obradović, Saša Đorjdević i ostali budući asovi svetske košarke pokazali su kakav se potencijal krije u njima.

Po mnogima najkvalitetnija generacija u istoriji trofejnog kluba, ipak, nije bila savršena, pošto je evidentno tom timu Partizana nedostajalo iskustvo, što je posedno došlo do izražaja u polufinalu protiv Makabija.

„Iskustvo igranja utakmica kao što je bila ona protiv Izraelaca, koje tada nismo imali ni igrači ni ja, koštalo nas je plasmana u finale“, rekao je mnogo godina kasnije Vujošević.

Kvalitet tadašnjih prvotimaca Partizana bio je, međutim, nesporan. Kapiten italijanskog Trejsera i kasnije poznati NBA trener Majk D’Antoni ocenio je da „crno-beli“ imaju „ekipu za 21 vek“.

Sjajno odrađen posao u ligaškom delu takmičenja, tokom kojeg su košarkaši trofejnog kluba bili bolji od Trejsera, Makabija, solunskog Arisa, Barselone, Saturna, Nashua i Orteza, učinio je da se oko Partizana pred fajnal for stvori velika euforija.

Mnogi su uoči polufinala već prežalili tim Makabija, za koji se verovalo da će lako položiti oružje pred „crno-belima“. Možda je glavni problem za Partizan bio što su čak i najbolji pojedinci utakmicu sa izraelskim prvakom „dobili“ još pre početak.

Na parketu dvroane u belgijskom gradu sve se odvijalo onako kako su prizeljkivali u klubu iz Tel Aviva, koji je iskoristio prednost u skoku i bolji procenat šuta iz igre i rezultatom 87:72 plasirao se u finale.

Vremena za tugu nije bilo, bolno prizemljenje i eliminiacija pre željenog finala učinili su da Vujoševićevi puleni ozbiljnije shvate duel sa Arsiom u borbi za treće mesto i dobiju ga sa 105:93.

Iako je postignut najveći uspeh u istoriji kluba, niko od igrača nije bio zadovoljan, s obzirom da je mladi tim sam sebi postavio cilj da odmah, u prvom pokušaju osvoji trofej.

Naredne godine pokazale su, međutim, da trud stručnog staba i igrača nije bio uzaludan i da je Gan, zapravo, bio početak dugog puta do krova Evrope, do koga su se Beograđani popeli pet godina kasnije u Istanbulu.

U tom timu Partizana, koji je svim starijim navijačima „crno-belih“ ostao u najlepšem sehcanju, igrali su: Goran Grbović, Aleksandar Đorđević, Željko Obradović, Obrad Ignjatović, Milenko Savović, Miroslav Pecarski, Vlade Divac, Oliver Popović, Žarko Paspalj i Ivo Nakić.

Stručni štab predvodio je Vujošević, a kao stručni saradanik angažovan je iskusni Borislav – Reba Ćorković, trener koji je 11 godina ranije osvajanjem titule prvaka Jugoslavije otvorio vitrinu za brojne kasnije trofeje u sedištu kluba.